ТРАДИЦИЈА
МОДЕРНИЗАЦИЈА СРПСКОГ ДРУШТВА У XIX ВЕКУ
Сажетак
Овај рад, узимајући у обзир сложеност ширих друштвених и историјских збивања, доноси сажету анализу модернизације српског друштва у контексту политичког динамизма деветнаестовековних прилика у Србији. Реч је дакле, о постепеном преображају доминантно патријархалне и традиционалне Србије у друштво које свој развој постепено окреће новим основама, изградњи модерних вредности и институција какве у то време већ постоје у Западној Европи. У политичком смислу Србија је, с обзиром од чега се кренуло на почетку XIX века, на крају тог века заиста направила импозантан модернизацијски резултат. Устав из 1888. године, односно 1903., успоставља формално институционално устројство као у Западној Европи тог времена, тако да се и у Србији званично потврђују: пун ауторитет Народне Скупштине са законодавном влашћу, независност судства, политичка власт органа месне управе, грађанска права, слобода штампе, непосредни избори, тајност гласања…, што уз успоставу модерних политичких странака ствара претпоставке за даље јачање демократских институција. Међутим, евидентно је модернизација у Србији краја XIX века више има формални него садржински и суштински смисао. Наиме, за истинску имплементацију модерног устројства државе потребна је и шире прихваћена демократска политичка култура грађанске провинијенције као фундус модерног друштва што у основи још задуго неће бити постигнуто. У друштву у коме тако доминантно преовладава рурално становништво модернизација остаје суштински проблематична јер традиционалне вредности и даље неприкосновено трасирају смернице живота.
Референце
