МОДЕРНИЗАЦИЈА СРПСКОГ ДРУШТВА У XIX ВЕКУ

Саша Јованчевић

Сажетак

Овај рад, узимајући у обзир сложеност ширих друштвених и историјских збивања, доноси сажету ана­лизу модернизације српског друштва у контексту политичког динамизма деветнаестовековних прилика у Србији. Реч је дакле, о постепеном преображају доминантно патријархалне и традиционалне Србије у друштво које свој развој постепено окреће новим основама, изградњи модерних вредности и институција какве у то време већ постоје у Западној Европи. У политичком смислу Србија је, с обзиром од чега се кренуло на почетку XIX века, на крају тог века заиста направила импозантан модернизацијски резултат. Устав из 1888. године, односно 1903., успоставља формално институционално устројство као у Западној Европи тог времена, тако да се и у Србији званично потврђују: пун ауторитет Народне Скупштине са законодавном влашћу, независност судства, политичка власт органа месне управе, грађанска права, слобо­да штампе, непосредни избори, тајност гласања…, што уз успоставу модерних политичких странака ствара претпоставке за даље јачање демократских институција. Међутим, евидентно је модернизација у Србији краја XIX века више има формални него садржински и суштински смисао. Наиме, за истинску имплементацију модерног устројства државе потребна је и шире прихваћена демократска политичка култура грађанске провинијенције као фундус модерног друштва што у основи још задуго неће бити постигнуто. У друштву у коме тако доминантно преовладава рурално становништво модернизација остаје суштински проблематична јер традиционалне вредности и даље неприкосновено трасирају смернице живота.

Референце

1. Ћоровић, Владимир, Историја српског народа III, Београд: Арс Либри, 1997.
2. Драгић, Алекс, Развој парламентаризма у Србији у XIX веку, Горњи Милановац: Дечије новине, 1989.
3. Ђуретић, Ненад, Политички либерализам Владимира Јовановића, Нови Сад: Удружење за политичке науке, 2004.
4. Јовановић, Слободан, “Политичке и правне расправе” у: Сабрана дела: књига 2, Београд: БИГЗ, 1990.
5. Јовановић, Слободан, “Из историје и књижевности”, у: Сабрана дела, књига 8, Београд: БИГЗ, 1991.
6. Јовановић, Слободан, “Уставобранитељи и њихова влада“, у Сабрана дела. књига V, Београд: Геца Кон, 1938.
7. Јовановић, Слободан, “Друга влада Милоша и Михаила Обреновића“, у Сабрана дела. књига VI, Београд: Геца Кон, 1938.
8. Симеуновић, Драган, Нововековне политичке идеје у Срба, Београд: Институт за политичке студије, 2000.
9. Стојанчевић, Владимир, Историја српског народа,V–1: Српска национална револуција и обнова државе од краја XVIII века до 1839, Београд: Српска књижевна задруга, 1981.
10. Суботић, Милан, Срицање слободе, Студије о почецима либералне политичке мисли у Србији XIX века, Београд: Институт за филозофију и друштвену теорију; Ниш: Градина, 1992.
11. Мишковић, Милић (приредио), Сретенски устав, Бео­град: Службени гласник, 2003.
12. Милићевић, Јован, Историја српског народа, V-1: Србија 1839-1868, Београд: Српска књижевна задруга, 1981.
13. Ивић, Павле; Кашић, Јован; Историја српског народа V-2: Културна историја Срба у XIX веку, Београд: Српска књижевна задруга, 1983.
14. Попов, Чедомир, Историја српског народа, V-1: Србија 1868-­1878, Београд: Српска књижевна задруга, 1981.