АКТУЕЛНО
ЛЕВИ-СТРОС ИЗМЕЂУ МЕТОДОЛОГИЈЕ И ОНТОЛОГИЈЕ
Сажетак
Овим радом аутор покушава да укаже на теоријску парадоксалност Леви-Стросовог разуђеног и обимног мисаоног опуса. Аналошким преносом методе лингвистичке генеративне хијерархичности родоначелник антрополошког структурализма успео је да покаже како је немогуће разумети било који сегмент бивствовања „примитивних“ заједница уколико се непрестано нема у виду да мисаоно-праксеолошким тоталитетом влада један метаконцепт, којим се стабилизује њихов онтолошки статус. Али, проширивањем методолошких ингеренција Леви-Строс је апсолутизовао методу до нивоа на којем управо она, метода, постаје не само нужни меритум сваке истине о човековој психи и његовој социјалној средини, већ и њено „ентелехијско“ остварење. Управо у тој стратегији аутор уочава скривену Леви-Стросову потребу да универзалне увиде структуралистичког поступка преиначи у догме, које је немогуће подвргнути научној провери. Ова склоност Леви-Строса може се, према ауторовој анализи, најпрегнантније разабрати у његовом покушају да фиксира један десубјективизовани свет чији се генератор значењских утисака налази у структурисаним процедурама друштвеног утицаја, а из којег је искључена свака персонална доживљајност.
Референце
