Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

КРИЗА МОДЕРНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ – ПЕРСПЕКТИВЕ НИЧЕА И ШЕЛЕРА

Сажетак

Фридрих Ниче, а касније и Макс Шелер, у одређеној мери следећи Ничеову перспективу, промишљају дубоку друштвену и духовну кризу западне буржоаске цивилизације. Они настоје да открију узроке ове кризе и понуде решења за њено превазилажење. Циљ рада је да се осветле сличности и разлике између одговора који два мислилаца пружају на ово питање. У раду сe методом компаративне анализе представљају и суочавају Ничеова и Шелерова перспектива у тумачењу кризе модерне цивилизације, и начина њеног превладавања.
Оба аутора виде темељ кризе у губитку смисла, успону нихилизма и преокренутим и погрешним вредностима које друштво промовише, а које за корен имају осећај ресантимана. Ресантиман се тумачи као потиснута, али делатна мржња нижих класа (робова), у њиховом историјском и социјалном успону, према старим, традиционалним вишим класама (господарима) и њиховим вредностима, које у модерно доба бивају изложене рушењу и паду. Ниче сматра да ресантиман извире из хришћанске религије и њене етике, и настоји да га превлада кроз „афирмацију животаˮ, вољом за моћи као вољом за живот. Шелер одлучно одбија Ничеово повезивање хришћанства са ресантиманом. Он сматра да декаденција модерне цивилизације има још дубљи корен у одбацивању вредности виших од живота – духовних и религиозних вредности. У одговору на кризу модерне цивилизације он се залаже за рехабилитацију и реафирмацију апсолутног и вечног поретка вредности на чијем врху стоје вредности духа и светости. У раду се закључује да се узроци кризе налазе у владајућем ропском моралу прожетом ресантиманским вредностима којима недостаје воља за (животну) моћ (Ниче), односно виши рангови вредности (живота, духа и светог) (Шелер).
Заједнички Ничеов и Шелеров филозофско-политички став је елитизам и презир према масама. Оба аутора дају примат духовним елитама, оштро критикујући масе због „невредности” које оне обликују, и промовисања социоекономске (социјалистичка) и политичке једнакости (либерална демократија). Шелерова позиција се временом померила од конзервативно-хришћанског ка либерално-секуларном елитизму, али је задржала идеју друштвене хијерархије, примењујући је на поопштену поделу између елите и масе.

кључне речи:

Референце

    • Barbalet, Jack. 2001. Emotion, Social Theory and Social Structure: A Macro-sociological Approach. Cambridge: Cambridge University Press.
    • Bershady, Harold J. 1992. “Introduction” In On Feeling, Knowing, and Valuing:
    • Selected Writings, Max Scheler. Chicago and London: The University of Chicago Press.
    • Bochenski, Józef Maria, 1960. “A note on the Author.” In On the Eternal in Man, Max Scheler. London:
    • S.C.M.Press.
    • Brobjer, Thomas. 1996. “On the Reevaluation of Values.” Nietzschean Studien 25, 342-48.
    • Connolly, William E. 1988. Political Theory and Modernity, New York: Basil Blackwell.
    • Connolly, William Е. 1991. Identity and Difference: Democratic Negotiations of Political
    •  Paradox, Ithaca: Cornell University Press
    • Detwiler Bruce. 1990. Nietzsche and the Politics of Aristocratic Radicalism, Chicago: University               of Chicago Press.
    • Galović, Milan 1989. Bitak i ljubav. Maks Šeler od fenomenologije do filozofske antropologije,
    • Zagreb: Hrvatsko filozofsko društvo.
    • Golomb, Jacob. 2002. “How to De-Nazify Nietzsche’s Philosophical Anthropology?” In
    •  Nietzsche, Godfather of Fascism?, Jacob Golomb and Robert S. Wistrich eds., Princeton:
    •  Princeton University Press.
    • Girard, René. 1976. Deceit, Desire and the Novel: Self and Other in Literary Structure Baltimore: John Hopkins University Press.
    • Heidegger, Martin. 1994. Nietzscheova metafyzika Zagreb: Visovac.
    • Keen, Sam. 1983. The Passionate Life. New York: Harper and Row.
    • Kaufmann, Walter. 1974. Nietzsche: Philosopher, Psychologist, Antichrist. Princeton: Princeton
    •  University Press.
    • Korać, Veljko. 1962. “Problemi i stremljenja savremene građanske filozofije” U Glavne struje savremene filozofije, Volfgang Štegmiler. Beograd: Nolit.
    • Morelli, Elizabeth Murray. 1998. Ressentiment and rationality. Paper presented at the
    • 20th World Congress of Philosophy, Boston, MA.
    • Niče, Fridrih. 1985. Sumrak idola ili kako se filozofira čekićem. Beograd: Grafos.
    • Niče, Fridrih. 1986. Genealogija morala. Beograd: Grafos.
    • Niče, Fridrih. 1988. Ecce Homo. Beograd: Grafos.
    • Niče, Fridrih. 1992. Tako je govorio Zaratustra, Beograd: BIGZ.
    • Nietzsche, Friedrich. 1988. Volja za moć, Zagreb: Mladost.
    • Nietzsche, Friedrich. 1983. Rođenje tragedije, Zagreb: Grafički zavod Hrvatske, Biblioteka „Zora”.
    • Nietzsche, Friedrich. 1999. Antikrist, prokleto kršćanstvo. Zagreb: Izvori.
    • Nietzsche, Friedrich. 2002. S onu stranu dobra i zla. Zagreb: Dubravka Kozina Publisher.
    • Nietzsche, Friedrich. 2003a. Radosna znanost. Zagreb: Demetra.
    • Nietzsche, Friedrich. 2003b. Nachlass,1885–88, Writings from the Late Notebook, Rudiger Bittner ed. Cambridge: Cambridge University Press.
    • Peri, Marvin. 2000. Intelektualna istorija Evrope. Beograd: Clio
    • Pippin, Robert. 2006. “Agent and Deed in Nietzsche’s Genealogy of Morals” In A Companion to Nietzsche, Keith Ansell Pearson ed., 371–387. Oxford: Blackwell.
    • Ortega y Gasset, José.1928. Max Scheler. Un embriagado de esencias (1874-1928), Revista de Occidente, junio 1928 http://www.robertexto.com/archivo10/kant_hegel_scheler.htm.
    • Scheler, Max. 1957. „Vorbilder und Führer.” Im Max Scheler Gesammelte Werke, Bd. 10: Schriften aus dem Nachlass. Bd. 1, Zur Ethik und Erkenntnislehre; Bern: Francke Verlag.
    • Scheler, Max. 1960a. „Probleme einer Soziologie des Wissens.” Im Max Scheler Gesammelte Werke, Bd. 8: Die Wissensformen und die Gesellschaft; Bern: Francke Verlag.
    • Scheler, Max. 1960b. „Erkenntnis und Arbeit. Eine Studie über Wert und Grenzen des pragmatischen Motivs in der Erkenntnis der Welt.” Im Max Scheler Gesammelte Werke, Bd. 8: Die Wissensformen und die Gesellschaft; Bern: Francke Verlag.
    • Scheler, Max. 1966. „ Der Formalismus in der Ethik und die materiale Wertethik. Neuer Versuch der Grundlegung eines Ethischen Personalismus.” Im Gesammelte Werke, Bd. 2: Bern: Francke Verlag.
    • Scheler, Max. 1968a. „Probleme der Religion. Zur religiösen Erneuerung.” Im Max Scheler Gesammelte Werke, Bd. 5: Vom Ewigen im Menschen; Bern: Francke Verlag.
    • Scheler, Max. 1968b. „Die christliche Liebesidee und die gegenwärtige Welt. Ein Vortrag. ” Im Max Scheler Gesammelte Werke, Bd. 5: Vom Ewigen im Menschen; Bern: Francke Verlag.
    • Scheler, Max. 1968c. „Vom kulturellen Wiederaufbau Europas. Ein Vortrag. ” Im Max Scheler Gesammelte Werke, Bd. 5: Vom Ewigen im Menschen; Bern: Francke Verlag.
    • Scheler, Max. 1972. „Vom Umsturz der Werte. Abhandlungen und Aufsätze.” Im Max Scheler Gesammelte Werke, Bd. 3: Bern: Francke Verlag.
    • Scheler, Max 1990. „Zur Idee des Ewigen Friedens und des Pazifismus.” In Max Scheler Gesammelte Werke, Bd. 13: Schriften aus dem Nachlass. Bd. 4, Philosophie und Geschichte. Bonn: Bouvier Verlag.
    • Simić, Željko. 2013. „Odjeci Ničeovog Zaratustre u epohi postmoderniteta”, Politeia, br. 5, Banja Luka, јun, 198-247.
    • Solomon, Robert. 2003. Living with Nietzsche: what the great „immoralist has to teach us. New York: Oxford University Press.
    • Stanković Pejnović, Vesna. 2013a. „Nietzsche i liberalizam.” Filozofska istraživanja 33(1): 156-159.
    • Stanković Pejnović, Vesna. 2013b. „Politika kao moć kod Makijavelija i Ničea.” Srpska politička misao 40 (2): 11–29. doi: 10.22182/spm.4022013.1
    • Stanković Pejnović, Vesna. 2014. Lavirint moći Politička filozofija Fridriha Ničea. Novi Sad: Mediterann Publishing.
    • Stanković Pejnović, Vesna. 2020. „Otuđen čovek(radnik) posthumane kapitalističke epohe – perspektiva Ničea i Marksa.” Srpska politička misao 67(2): 79-102. doi:10.22182/spm.6712020.4
    •  Sutlić, Vanja. 1987. Praksa rada kao znanstvena povijest, Povijesno mišljenje kao kritika kripto filozofijskog ustrojstva Marxove misli, Zagreb: Globus.
    • Stikkers, Kenneth W. 1980. „Introducion” In Problems of a Sociology of Knowledge, ed. Scheler, Max.  London, Boston and Henley: Routledge & Kegan Paul.
    • Šeler, Maks 1967. „Filozofski nazor na svijet.” U Suvremena filozofija Zapada, ur. Danilo Pejović, Zagreb: Matica hrvatska.
    • Šeler, Maks 1985. „Forme znanja i obrazovanje” Luča 2 (1/2): 187-212. Nikšić: Filosofski fakultet, Odsjek za filozofiju i sociologiju.
    • Šeler, Maks. 2011: „Resantiman u izgradnji morala.” U Eseji iz fenomenološke antropologije, Maks Šeler. Beograd: Fedon.
    • Šeler, Maks. 2013. Bit i oblici simpatije. Banja Luka: Vidici.
    • Štegmiler, Volfgang. 1962. „Primenjena fenomenologija – Maks Šeler” U Glavne struje savremene filozofije. Beograd: Nolit
    • Van Tuinen, Sjoerd. еd. 2018. The Polemics of Ressentiment Variations on Nietzsche. London: Bloomsbury Publishing.
    • Vattimo, Gianni. 2000. Dialogo con Nietzsche. Saggi 1961-2000, Garzanti, Milano.
Српска политичка мисао 3/2021 3/2021 УДК 17.022.1 157-190
ç