Изабери језик:
Тема броја

МЕДИЈИ И КОМУНИКАЦИЈЕ

КРЕАТИВНО ВОЂСТВО

Сажетак

Креативно вођство је комплексан појам и његово одређење подразумева поседовање знања из области креативности, вођства и управљања променама. Да би нешто било означено као креативно потребно је да задовољи следеће критеријуме: критеријум новине тј. јединствености (да није копија нечега што већ постоји), критеријум функционалности (да служи ономе чему је намењено) и критеријум вредности (поседује вредност не само за креатора већ и за друштво). Вођство се данас у савременој теорији најчешће де­финише као процес у коме вођа утиче на следбенике ради остварења заједничког циља. Креативно вођство можемо дефинисати као способност решавања проблема на нов начин, стварањем нових вредности од користи за организацију и утицајем на друге људе (следбенике), мотивисањем и инспирисањем групе на акцију, ради остваривања заједничких циљева. Креативни вођа је стваралац нових процеса, производа, услуга или перформанси. Поред тога што сам ствара, креативни вођа има велику улогу у стварању креативне праксе у организације. Он је и едукатор за своје сараднике. Креативни вођа такође има важну улогу у селектовању и запошљавању креативних људи и стварању успешног тима чији ће резултати бити у функцији сталног, континуираног развоја. Креативни вођа има кључну улогу у селекцији, награђивању и им­плементацији најкреативнијих решења унутар организације.

 

кључне речи:

Референце

    1. Arvonen, J. Change, production and employees an integrated model of leadership, Stockholm, Stockholm University, Department of Psycho­logy, 2002.
    2. Бокун Петар, (П)Остати нормалан, издање аутора, Београд, 2010.
    3. Бокун Петар, Анита Тодоровић, Сам свој ПР, Академија за дипломатију и безбедност, Београд, 2010.
    4. Гаћиновић Радослав, „Слобода као универзална вредност“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, 2/2009.
    5. Goethals George R., Sorenson Georgia J., Burns James MacGregor, Encyclopedia of Leadership, Sage Publications, 2004, volume I, II, III, IV.
    6. De Bono Edward, Serious Creativity, APTT, 1993, str. 86.
    7. Dackert, I, Loov, L-Â., & Martensson, M., „Leadership and climate for innovation in teams“, Economic and Industrial Democracy, 2004, str. 301-318.
    8. Ђорђе Стојановић, ,,Однос концепата трасформационог, услужног и грађанског вођства“, Инсититут за политичке студије, Београд, 1/2011.
    9. Edward De Bono, Lateralno razmišljanje, Finesa, Beograd, 2001.
    10. Kaufman James C., Sternberg Robert J., The International Handbook of Creativity, Cambridge, 2006
    11. Kerr Barbara, Encyclopedia of Giftedness, Creativity and Talent, Sage, 2009, I, II.
    12. Mumford M.D., Zaccaro S.J., Harding F.D., Jacobs T.O. and Fleishman E.A., Leadership skills for a changing world: Solving complex problems“, Leadership Quarterly, 2000, str. 11-35.
    13. Northouse Peter G., Liderstvo, teorija i praksa, Data status, Beograd, 2007.
    14. Northouse, PG, Leadership: theory and Practice,Thousand Oaks, SAGE, 2004, str. 3.
    15. Петровић Зоран Пироћанац, „Социјални маркетинг – оруђе друштвене промене“, Политичка ревија, Инсититут за политичке студије, Београд, 4/2005.
    16. Runco Mark A., Pritzker Steven R., Encyclopedia of Creativity, San Die­go, California, Academic Press, 1999, volume I, II.
    17. Runco Mark A., Creativity Theories and Themes, Research, Development and Practice, Elsevier Academic Press, San Diego, California, 2007
    18. Rадоjковић Мирољуб, Ђорђевић Тома, Основе комуникологије, Факултет политичких наука, Чигоја штампа, Београд, 2001, стр. 45.
    19. Creando, International Foundation for Creativity and Leadership, www. creando.org
периодика Политичка ревија 4/2011 УДК: 005.322 525-542
ç