ЈОВАН РИСТИЋ И НОВОВЕКОВНИ ПРЕПОРОД СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ

Александар Милосављевић

Предраг Терзић

Сажетак

Основни предмет рада је покушај интерпретације Ристићеве личности и дела из перспективе савременог појма политике, као и укупна ревитализација историјског сећања на једног од најутицајнијих српских политичких и државничких фигура друге половине XIX века. Јован Ристић је своје образовање градио у иностранству, али се попут многих савременика вратио у Србију како би учествовао у обнови њене независности. Током политичке и државничке каријере обављао је најважније функције: намесника, председника Владе и министра иностраних послова. С позиције моћног политичара, био је у прилици да утиче на политичке токове свога времена. Ристићеву политичку заоставштину на унутрашњем плану чине умерене институционалне реформе по узору на тадашњу пруску државу, а на спољнополитичком плану то је свакако стицање државне независности и борба за њено очување која је плаћена скупом политичком ценом силаска с власти. Ристић је учествовао у припремама Устава из 1869. и 1888. године, а његова унутрашња политика је надасве била прилично централистичка и ослањала се на бирократско-полицијски апарат. Спољна политика је за свој циљ имала јасно заступање и одбрану националних и државних интереса, а до изражаја је дошла на Берлинском конгресу 1878. године када је Србија стекла нововековну независност. Српску делегацију на конгресу предводио је Јован Ристић који је виртуозним дипломатским умећем обезбедио Србији најбољи могући исход. Резултати овог конгреса представљају најсјајнију круну укупних државотворних настојања српских политичких елита још од самог почетка XIX века. Прецизна анализа целокупног политичког опуса Јована Ристића недвосмислено указује колико је његова политичка матрица деловања инкорпорирала све три области савременог појма политике – владавину, интерес и јавност.

Референце

• Бешлин Бранко, Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, 2005.
• Греј Џон, Либерализам, ЦИД, Подгорица, 1999.
• Живановић Живан, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века Књига Прва (1858–1878), Београд, 1923.
• Историја српског народа, (књига пета) – од првог устанка до Берлинског конгреса 1804–1878, Српска књижевна задруга, Београд, 1981.
• Јовановић Слободан, Влада Милана Обреновића (I-III), Геца Кон-Просвета, Београд, 2005.
• Колаковић Александра, Француски и српски интелектуалци: сарадња и утицаји (1894–1914) необјављена докторска дисертација, Универзитет у Београду – Филозофски факултет, Београд, 2015.
• Љушић Радош, „Јован Ристић и уставно питање 1869.”, у зборнику: Живот и рад Јована Ристића поводом 150-годишњице рођења (приредио: Владимир Стојанчевић), САНУ, Београд, 1985, стр. 191–214.
• Мекензи Дејвид, Јован Ристић европски државник, Центар за унапређивање правних студија, Београд, 2004.
• Петровић Бранко, Јован Ристић: биографске и мемоарске белешке, Геца Кон, Београд, 1912.
• Писма Јована Ристића Филипу Христићу од 1870 до 1873 и од 1877 до 1880, Српска краљевска академија, Београд, 1931.
• Рајић Сузана, „Милан Обреновић – краљ политичар”, Зборник Матице српске за историју, Нови Сад, бр. 79/80, 2009, стр. 43–58.
• Рајић Сузана, Александар Обреновић: владар на прелазу векова: сукобљени светови, Српска књижевна задруга, Београд, 2011.
• Рајић Сузана, Спољна политика Србије: између очекивања и реалности 1868–1878, Српска књижевна задруга, Београд, 2015.
• Самарџић Радован, „Јован Ристић као историчар”, у зборнику: Живот и рад Јована Ристића поводом 150-годишњице рођења, (приредио: Владимир Стојанчевић), САНУ, Београд, 1985, стр. 27–43.
• Самарџић Слободан, „Политика”, у: Енциклопедија политичке културе (приредио: Милан Матић), Савремена администрација, Београд, 1993, стр. 872–884.
• Симеуновић Драган, Нововековне политичке идеје у Срба, Институт за политичке студије – Историјски архив Београда, Београд, 2000.
• Стојановић Радослав, „Јован Ристић као дипломата”, у зборнику: Живот и рад Јована Ристића поводом 150-годишњице рођења (приредио: Владимир Стојанчевић), САНУ, Београд, 1985, стр. 99–117.
• Стојанчевић Владимир, „Јован Ристић и ослобођење српског народа у Турској”, у зборнику: Живот и рад Јована Ристића поводом 150-годишњице рођења, (приредио: Владимир Стојанчевић), САНУ, Београд, 1985, стр. 1–26.
• Терзић Предраг, Слобода у сенци круне: Србија између народне суверености и политичког елитизма, Завод за уџбенике, Београд, 2018.
• Терзић Предраг, „Утицај стране либералне мисли на програм и деловање народне либералне странке у XIX веку”, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, број 2/2014, год 21. vol. 44, стр. 315–330.
• Терзић Славенко, „Јован Ристић и ʼзаветна мисао српска’ (1868–1876)”, Историјски часопис, бр. XXXIV, 1987, Историјски институт, Београд, стр. 271–290.
• Трговчевић Љубинка, Планирана елита, Историјски институт – Службени гласник, Београд, 2003.