Изабери језик:
Тема броја

МЕНАЏМЕНТ, КОМУНИКАЦИЈЕ И ПОЛИТИЧКИ МАРКЕТИНГ

ЈАВНОСТ: ДИСТИНКТИВНА ОБЕЛЕЖЈА ПОЈМА

Сажетак

Циљ овог чланка представља покушај једног кодирања појма јавности. Кодирање овде подразумева критичко пропитивање базичних, у великој мери супротних теоријских приступа феномену јавности (дискурзивни и агрегативни модел), као и на њему засновано установљавање основних, дефинишућих својстава феномена, односно оних елемената и својстава која она треба да поседује да би била препозната као објект на који појам реферира. Кодирање овде укључује разграничавање значења овог појма на два нивоа: у односу на сродне категорије колективитета: друштвену групу, масу и (медијску) публику; кроз успостављање релација између значења појма „јавност“ и значења синонимних појмова „јавно мњење“ и „јавна сфера“. Смисао овог кодирања састоји се у утврђивању импликација разлика у одговорима на контроверзно питање да ли је јавност ентитет на који се може реферирати, или је само конструкт, појам који има денотацију али не и референта; да ли је тај референт одредив као субјект, хипотетички колективитет, или се о јавности, осим као о гласачкој популацији може говорити само као о симболичкој референци (имагинарној публици) која фигурира у јавној сфери.

кључне речи:

Референце

    1. Хабермас, Ј., Јавно мнење, Култура, Београд, 1969.
    2. Хабермас, Ј., „Комуникативни појам моћи код Хане Арент“, Заточеници зла: завештање Хане Арент, Београдски круг, Женске студије, Београд, 2002, стр. 258-274;
    3. Бенхабиб, Ш., „Од проблема просуђивања до јавне сфере: промишљање политичке теорије Хане Арент“, Заточеници зла: завештање Хане Арент, Београдски круг, Женске студије, Београд, 2002, стр. 321-363.
    4. -Томић, З., Комуникација и јавност, Чигоја штампа, Београд, 2004.
    5. Де Токвил, А., Демократија у Америци, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 2002.
    6. Миливојевић, С „Јавност и идеолошки ефекти медија“, Реч 10, 2001.
    7. Павићевић, Ђ., “Политички дискурс и рационалност”, СПМ, 1996, 1-4.
    8. Канингам, Ф., Теорије демократије, Филип Вишљић, Београд, 2003.
    9. Ле Бон Г., Психологија гомиле, Алгоритам, Београд, 2005.
    10. Московиси, С., Доба гомиле (1,2), Чигоја штампа, Београд, 1997.
    11. Влајки Е., Игре друштвеног комуницирања, Младост, Београд, 1984, стр. 129.
    12. Јевтовић, З, Јавно мнење и политика, Београд, 2003.
    13. Рот, Н., Основи социјалне психологије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1989.
    14. Томић. З., Комуникологија, Чигоја штампа, Београд, 2003.
    15. Тадић, Љ., Оглед о јавности, Универзитетска ријеч, Никшић, 1987.
    16. Price, V., „On the Public Aspects of Opinion: Linking Levels of Analy­sis in Public Opinion Research“; Communication Research, 1988; 15; стр. 659-678.
    17. Agnes S Ku, “Revisiting the notion of ‘public’ in Habermas’s Theory Toward a Theory of Politics of Public Credibility”, Sociological Theory, 18:2, July 2000.
    18. Noelle Neumann, E., (1993), The spiral of silence, Public Opinion Our Social Skin (2nd edition) Chicago: University of Chicago Press
    19. Calhoun C. (ed.) Habermas and the Public Sphere, MIT Press, Cam­bridge, Massachusetts & London, 1992.
    20. Whipple, M., The Dewey-Lippmann Debate Today: Communication Dis­tortion, Reflective Agency, And Participatory Democracy, Department of Sociology, University of Texas at Austin.
    21. Lippmann, W., Javno mnijenje, Zagreb, 1995.
периодика Политичка ревија 4/2008 УДК: 316.653 1285-1308
ç