САВРЕМЕНА ТУМАЧЕЊА 5. ОКТОБРА 2000.
ИЗМЕЂУ ЛИБЕРАЛНО-ДЕМОКРАТСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ И НЕОКОНЗЕРВАТИВНЕ РЕСТАУРАЦИЈЕ СОЦИОЛОШКЕ И ГЕОПОЛИТИЧКЕ МАРГИНАЛИЈЕ О 5. ОКТОБРУ
Сажетак
СРБИЈА ЗАГЛАВЉЕНА ИЗМЕЂУ ЗАВИСНЕ МОДЕРНИЗАЦИЈЕ И РЕСТАУРАЦИЈЕ ПЕРИФЕРНОГ КАПИТАЛИЗМА
Са историјске дистанце од 20 година, време је да наука критички валоризује узроке, карактер и последице петооктобарских промена из 2000. године. Лукавство историјског ума, на раскршћима света, често се поиграва судбинама народа, друштeвних класа и покрета. Такав је случај и са петооктобарским променама и улогом актера у њој. У складу са мишљу да се историја час појављује у лицу трагедије, а час у форми фарсе, није случајно да постоје амбивалентне контроверзне оцене узрока а посебно учинака/резултата овог догађаја и од самих актера. Она се крећу у распону: да се радило о побуни народа и либерално-демократској револуцији, па до својеврсном државном удару, антиреволуцији, која је отворила пут рестаурацији капитализма и десуверенизацији и протекторизацији земље. У раду се 5. октобар демистификује као симбол промена кроз анализу друштвено-историјског и геополитичког контекста узрока и последица овог догађаја и понашања политичких актера, њихов успон и пад на политичкој сцени. Анализа показује да добар део актера у овим збивањима није био свестан своје социјалне улоге, те да је у историјском метежу учествовао са „кривом свешћу“ маса – загледан у сенку утвара а не у сунце истине. Отуда данас код „извођача радова“ жал/ламент за шестим октобром, а код народа/грађана осећај издаје/преваре њихових очекивања и нада. Аутор рад завршава критичким пледоајеом не само за преиспитивањем узрока и домета петооктобарских промена, већ и трагањем за алтернативним пројектом развоја друштва Србије.
Референце
