ИСКЉУЧЕЊЕ И ОГРАНИЧЕЊЕ УГОВОРНЕ ОДГОВОРНОСТИ У СРПСКОМ ПРАВУ

Бранка Јевђић

Сажетак

Централно питање овог рада је да ли српско право познаје механизам којим се унапред, споразумом страна, искључује дужникова уговорна одговорност и штетне последице повреде обавезе дефинитивно пребацују на повериоца, упркос томе што су задовољени услови за њено заснивање. У раду су изнети аргументи у прилог тврдњи да, иако Закон о облигационим односима одредбама општег значаја, текстом каже да стране могу искључити дужникову одговорност, таква могућност у нашем праву не постоји. Став је аутора да се таквим споразумом – законом названим „о искључењу“ – одговорност дужника ограничава, тако што се отежава материјалноправни и процесноправни положај повериоца у парници за утврђење дужникове одговорности, али такав споразум никада не лишава повериоца могућности да заснује дужникову одговорност. Разлика између овог, и споразума који је законом назван споразум о ограничењу, је у томе што се првим ограничење постиже отежањем услова за заснивање дужникове одговорности, док се другим лимитира износ накнаде штете као санкције за утврђену одговорност, а сама одговорност се заснива према општим правилима. Због тога, предлог ја аутора, упућен Комисији за израду грађанског законика, да важеће решење измени тако што би клаузуле о којим је у овом раду реч, у будућем Грађанском законику Републике Србије биле назване клаузулама о ограничењу одговорности.

Референце

1. Антић Оливер, Облигационо право, Правни факултет Универзитета у Београду, 2010.
2. Благојевић Борислав, Круљ Врлета, Коментар Закона о облигационим односима, Савремена администрација, Београд, 1983.
3. Визнер Борис, Букљаш Иван, Коментар закона о обвезним односима, Загреб, 1978.
4. Влада Републике Србије – Комисија за израду Грађанског законика, Грађански законик Републике Србије – радни текст, припремљен за јавну расправу са алтернативним предлозима – Преднацрт, чл. 449, Београд, 2015.
5. Воштинић Мирко „Предвидљивост штете као услов уговорне одговорности“, Правна ријеч, Бања Лука, 2012, стр. 311-321.
6. Даниловић Томислав, Клаузуле о искључењу и ограничењу (ублажавању) уговорне одговорности, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, 1980.
7. Ђурђевић Б. Дејан, Апсолутна ништавост завештања, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Београду, 2004.
8. Закључак 14. Заједничке седнице Савезног суда, републичких и покрајинских врховних судова и Врховног војног суда од 25. и 26. марта 1980. године, Збирка судских одлука, књига V, свеска 1, стр. 18.
9. Закон о облигационим односима – ЗОО, Сл. лист СФРЈ, бр. 29/1978, 39/1985, 45/89 и 57/1989, Сл. лист СРЈ, бр. 31/1993, 31/1993, 22/1999, 23/1999, 35/1999, 44/1999.
10. Јакшић Александар, Грађанско процесно право, Правни факултет Универзитета у Београду, 2009.
11. Јанковец Ивица, Уговорна одговорност, Пословна Политика, Београд, 1993.
12. Караникић Мирић Марија, Кривица као основ деликтне одговорности у грађанском праву, Правни факултет Универзитета у Београду, 2009.
13. Караникић Мирић Марија „Ограничење одговорности за штету у српском праву“, Анали Правног факултета у Београд, бр. 1/2012, стр. 244-272.
14. Караникић Мирић Марија „Претпоставка кривице у грађанском праву“, Правни живот, Удружење правника Србије, Београд, бр. 11/2009, стр. 941-958.
15. Константиновић Михаило, Облигационо право. Према белешкама са предавања, Савез студената Правног факултета у Београду, 1968.
16. Константиновић Михаило „Основ одговорности за проузроковану штету“, Правни живот, Удружење Правника Србије, Београд, бр. 9-10/1992, стр. 1153-1178.
17. Одлука о образовању посебне Комисије ради кодификације грађанског права и израде Грађанског законика, Службени гласник РС, бр. 104/09, 110/06 и 85/09.
18. Опште узансе за промет робом, Сл. Лист ФНРЈ, бр. 15/54.
19. Перовић Јелена „Клаузула о вишој сили у међународним привредним уговорима“, Правни живот, Удружење правника Србије, Београд 11/2011, стр. 221-238.
20. Перовић Слободан, Забрањени уговори у имовинскоправним односима, Новинска установа Службени лист СФРЈ, Београд 1975.
21. Перовић Слободан, Стојановић Драгољуб, Коментар Закона о облигационим односима, Правни факултет Крагујевац и Културни центар Горњи Милановац, 1980.
22. Перовић Слободан „Основ уговорне и деликтне одговорности“, Правни живот, Удружење правника Србије, Београд, бр. 3-4/2014, стр. 5-49.
23. Радишић Јаков, Облигационо право општи део, Номос, Београд, 2004.
24. Станковић Живомир, Станковић Владан, Облигационо право – општи део, Научна књига, Београд, 1974.
25. Узелац Алан, Терет доказивања, Правни факултет Свеучилишта у Загребу, 2003.
26. Хибер Драгор, Живковић Милош, Обезбеђење и учвршћење потраживања, Правни факултет Универзитета у Београду, 2015.
27. Царић Славко, „О одговорности за штету због неиспуњења уговора у привреди“, Правни живот, Удружење правника Србије, Београд, бр. 11/1996, стр. 237-245.
28. Цигој Стојан, „Улога каузе у аспектима накнаде уговорне штете“, Уговори у међународној трговини, том I, Београд, 1987.
29. Пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж.бр. 1999/10 од 26.05.2010. године, http://www.propisionline.com/Practice , 20/06/2017.
30. Пресуда Привредног Апелационог суда Пж.бр. 12263/10 од 26.10.2011. године, http://www.propisionline.com/Practice , 24/06/2017.
31. Пресуда Врховног касационог суда Прев.бр. 173/11 од 09.02.2012. године, http://www.propisionline.com/Practice, 04/08/2017.
32. Пресуда Врховног касационог суда Прев.бр. 137/2015 од 03.12.2015. године, http://www.propisionline.com/Practice , 24/06/2017.
33. Пресуда Вишег привредног суда у Београду Пж.бр. 6381/95 од 15.11.1995. године, http://www.propisionline.com/Practice, 04/06/2017.
34. Пресуда Вишег трговинског суда у Београду Пж.бр. 10697/05 од 19.12.2005. године, http://www.propisionline.com/Practice, 03/06/2017.
35. Решење Врховног суда Србије Прев.бр. 37/03 од 19.03.2003. године, http://www.propisionline.com/Practice, 14/02/2017.