Изабери језик:
Тема броја

ИЗ ДРУШТВЕНЕ ИСТОРИЈЕ И ПОЛИТИЧКЕ И ЕКОНОМСКЕ ТЕОРИЈЕ

ЕКОНОМСКА НЕРАЗВИЈЕНОСТ КАО СУДБИНА ИЛИ КАО ИЗАЗОВ

Сажетак

Питање теоријског приступа и практичног решавања проблема сиромаштва се може поставити и на други начин – како се теоријски, политички, морално приступа питању економских могућности једне земље у целини и региона у њеном саставу. Очигледно је  да ово питање није само економско у ужем смислу те речи. Напротив, објективан, целовит приступ питањима економских могућности потврђује  потребу и доприноси ширем приступу економским питањима. Тачније речено, подстиче да се гради шири економско теоријски и развојни приступ. Тај приступ је истовремено најјача аргументација у супротстављању уском економистичком приступу, који економски, а тиме у великој мери  и укупни живот друштва настоји да укалупи у табеле, проценте, графиконе. Када би то било тачно и могуће,  друштвом би владале књиговође. Не спорећи, наравно, значај статистичких економских и развојних показатеља, управо кроз функционисање и изузетну флесибилност тржишта потврђује да је живот много богатији и разноврснији, и да се та разноврсност и развојност и динамика живота и промене које он носи, само у ограниченом обиму може сврстати у табеле и графиконе. То, још једном, потврђује неопходност редефинисања основних категорија економске и друштвене теорије, у складу са променама које су се догодиле у протеклим деценијама и чији смо савременици и данас. Очигледно је да  се у савременом добу, услед промена у друштвеној структури, структури производње,  развоју нових технологија, чији је резултат све већа количина матријалних добара  која је доступна све већем кругу потрошача,  промена у начину живота и систему друштвених и личних вредности,  не могу истим параметрима да се мере економски и развојни показатељи, укључујући ту и интегративни показатељ, који је дефинисан као економске могућности Србије.

Наведена констатација суочава нас са неизбежношћу трагања за одговором на питање шта су то економске могућности, како да се оне на најобјективнији,  најцеловити начин дефинишу, како да се  дефинишу компоненте  које чине економску развијеност, а на основу тога и чиниоци који утичу на стање и перспективе економских могућности.  Пре свега,  већ на појавној равни је уочљиво колико је тешко и теоријски, али и практично,  ризично  покушати да се дефинише појам економских могућности.

кључне речи:

Референце

    1. Криза и развој, Зборник са истоименог Саветовања, Институт друштвених наука, Београд, 2010.
    2. Пикети, Т., Капитал у XXI веку,  Академска књига, Нови Сад,  2013.
    3. Радевић, Д., Моралне последице економског раста, Зборник радова Морал и економија; Институт друштвених наука, Београд, 2010.
    4. Чомски, Н., Профит изнад људи – Неолиберализам и глобални поредак, Светови, Нови Сад, 1999.
    5. Fukujama, F., Social capital and civil society,  IMF, 1999.
    6. Кривокапић, Б., Међународна људска права, Мегатренд универзитет, Београд, 2010.
    7. Документација Канцеларије УН у Београду
    8. Маринковић, Д.; Маринковић, В., (ур.), Енциклопедија индустријских односа, Службени гласник, Београд, 2015.
    9. Зборник конвенција и препорука Међународне организације рада, Институт за политичке студије, Београд, 1996.
    10. Хасе, Р.; Шнајдер, Х.; Вајгелт, К., Лексикон социјалне тржишне привреде, Конрад Аденауер Стифтунг, Београд, 2006.
    11. Sen А., Developement as freedom, Anchor Books, A Division od Random House, Inc., New York, 1994.
периодика Политичка ревија 1/2018 УДК 330.34:316.344.23 153-167
ç