Тема броја

СТАЊА И ТОКОВИ НАЦИОНАЛНЕ ПОЛИТИКЕ

ДЕЈТОН, КРАЈ ИЛИ ПОВРАТАК ПОЛИТИЧКЕ РАВНОТЕЖЕ

Сажетак

Пандемија коронавируса која је почетком 2020. године уздрмала свијет, Босну и Херцеговину затекла је у јеку оштре политичке, али и научне дебате о нужности ревизије Дејтонског мировног споразума с једне и његове одбране и афирмације, с друге стране. Уочи обиљежавања двадесетпетогодишњице потписивања међународног уговора који је зауставио грађански рат у централној републици бивше Југославије, западне дипломате, регионални политички лидери и стручни кругови актуелизовали су питање виталности Дејтонског споразума, његове функционалности и перспективу државе која се налази посљедња у реду кандидата за чланство у Европској унији, оптерећена старим националним антагонизмима и супротстављеним политичким вољама три конститутивна народа БиХ. Аутор овог текста указује на парадигме о узроцима босанскохерцеговачке политичке и друштвене кризе, конфликте у разматрањима начина њеног разрјешавања и доминатна обиљежја политичке културе у подијељеном друштву БиХ као незаобилазног фактора у разумијевању политичких процеса.
Стајалиште је да Дејтонски споразум није узрок националних, политичких, етничких и културних проблема у БиХ, већ супротно – да је он посљедица дугог историјског искуства, супротстављених култура и политика сјећања, националних карактера и, прије свега, политичке воље три констутутивна народа. Заштита колективних права и слобода у БиХ нису и не могу се представљати као угрожавања појединачних и мањинских, али ни као „етничке подјеле“ и „националистичке тежње“. Уставно позиционирање конститутивних народа у БиХ (оно што је некада сматрано „националним кључем“) није прелазно рјешење до стања у којем би важио „један човјек – један глас“, већ једини темељ на којем се може очувати мир и градити заједнички живот.

кључне речи:

Референце

    • Аврамовић Зоран, Родољупци и родомрсци (савремени српски патриотизам и национално дезинтегративна мисао и пракса), Службени гласник, Београд, 2013.
    • Антић Чедомир, Кецмановић Ненад, Историја Републике Српске, Недељник, Београд, Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, 2016.
    • Благојевић Милан, Записи о (не)праву,Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, 2018.
    • Вуковић Ђорђе, Предстража славе и плача. Српско питање у БиХ прије и послије  Југославије, Институт за политичке студије, Београд, Факултет политичких наука, Бања Лука, 2018.
    • Екмечић Милорад, „Историјске и стратешке основе Републике Српске“, у Анализе III,  бр. 5-6, Нова српска политичка мисао, Београд, 2005. стр. 19-35.
    • Кецмановић Ненад, Хроника немогуће државе, Catena mundi, Београд, 2017.
    • Мајер Стивен, „Да ли је Босни потребан нови Дејтон?“, Сачувати мир у Босни: мит, изазови, шансе /Стивен Мајер… ( и др), превод и предговор Тијана Кецмановић, Чигоја штампа, Београд, 2011., стр. 28-39.
    • Николић Коста, Једна изгубљена историја – Србија у 20. веку, Београд, Службени гласник, 2017.
    • Bugarel Ksavije, Bosna. Anatomija rata, Fabrika knjige, Beograd, 2004.
    • Krastev Ivan, S verom u nepoverenje: može li demokratija da opstane kada ne verujemo svojim liderima, Clio, Beograd, 2013.
    • Krastev Ivan, Ometena demokratija: Globalna politika protesta, Službeni glasnik, Beograd, 2017.
    • Lasić Mile, Aporije multikulturalizma u svijetu i kod nas, Synopsis, Sarajevo, 2014.
    • Lovrenović Ivan, Jergović Miljenko, Bosna i Hercegovina, budućnost nezavršenog rata, Novi liber, Zagreb, 2010.
    • Vuković Đorđe, Kontekst političke kulture, drugo dopunjeno izdanje, Fakultet političkih nauka, Banja Luka, 2020.
    • Vuković Đorđe, Društvo u sumraku, Fondacija Friedrich Ebert Stiftung, Sarajevo, 2019.
периодика Национални интерес 3/2020 3/2020 UDK 32+342(497.6)”20” 7-29
ç