Изабери језик:
Тема броја

ДЕМОКРАТИЈА, ЈЕДНАКОСТ И МОРАЛ

АПОРИЈЕ ЛИБЕРАЛНЕ И ДЕМОКРАТСКЕ ПОЛИТИЧКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ

Сажетак

Још су антички родоначелници филозофије политике и њихови савремени следбеници, иако настојећи да силином идејних аргумената демократски облик владавине друштвом представе као праксеолошки најцелисходнији и безмало најидеалнији, ипак осетили потребу да, сваки на свој начин, усмере нешто више критичке светлости на апорије демократије у њеној изворној, еволутивној антиномичности. Увиђали су да владавина народа неминовно постаје представљање народа, које крије иманентну опасност сваке демократије да се изметне у владавину већине над мањином, а ова последња у присилну владавину мнења. Слично је и са теоријским заговорницима либералне политичке филозофије, који су указивали да овај нововековни концепт државе, у синергији са еманципаторским карактером саме демократије, оставља у наслеђе огромну заслугу за обезбеђивање слободе појединца од безобалног волунтаризма власти и политике, али који су, напоредо са апологетском линијом својих спекулација, имплицитно опомињали на два потенцијална жаришта потоњих злоупотреба либерали­зма. Те конструктивистичке слабости либерализма находе се, најпре, у негативном схватању људске слободе, а потом у редукцији афирмисаног облика људске природе на испуњење материјалних, односно својинских, или, још прецизније речено, у крајњој линији вулгарно економских интереса, који неминовно воде у антрополошки солипсизам. Овај рад, дакле, није посвећен само историји идеја демократије и либерализма, већ неуралгичким онтолошким тачкама ових двају политичких феномена, односно латентним могућностима деформације неких потенцијално негативних аспеката либерално-демократске доктрине, који су, у савременој глобалистичкој епохи, доживеле своју еманацију.

кључне речи:

Референце

    1. Adorno Theodor, The Authoritarian Personality, Frenkel, Brunswik, Levinson, New York, 1964.
    2. Baudrillard Jean, Pour une critique de l’économie politique du signe, Paris, Gal­limard, 1972.
    3. Дал Роберт, Демократија и њени критичари, ЦИД, Подгорица, 1999.
    4. Evans Graham, Newnham Jeffrey, The Penguin Dictionary of International Rela­tions, Harmondsworth: Penguin, 1998. Bez mesta
    5. Farias Victor, Heidegger und der National-sozializmus mit einem Vorwort von Jürgen Habermas, Fischer, Frankfurt am Main, 1989.
    6. Faux Jeff, Larry Mishel, „Inequality and the Global Economy“, есеј у: Hutton Will and Giddens Anthony (editor): On the Edge Living with Global Capita­lism, Jonathan Cape, London, 2000.
    7. Гоше Марсел, Демократија против саме себе, Филип Вишњић, Београд, 2004
    8. Held David, et al., Global Transformations politics, economics and culture, Po­lity Press, Cambridge, 1999.
    9. Levy Bernard-Henri, Le Testament de Dieu, Bernard Grasset, Paris, 1979.
    10. Linton Ralph, Le fondement culturel de la personalité, Paris, Dunod. 1959.
    11. Marcuse Herbert, An Essay on Liberation, Allen Lane The Penguin Press, 1969.
    12. Медисон Џемс, Џеј Џон, Хамилтон Александар: Федералистички списи, Радничка штампа, Београд, 1981.
    13. Мил Џон Стјуарт: О слободи, Филип Вишњић, Београд, 1988.
    14. Neumann Franz, Behemoth. The Structure and Practice of National Socialism, 1933-1944, Harper Row, New York, 1966.
    15. Popper Karl, Conjectures and Refutation. The Growth of Scientific Knowledge, Harper and Row, New York, 1968.
    16. Русо Жан-Жак, Друштвени уговор. О пореклу и основама неједнакости међу људима, Просвета, Београд, 1949.
    17. Santayana George, Dominations and Powers. Reflections on Liberty, Society and Government, Charles Scribner’s Sons, New York 1951.
    18. Santayana George: Skepticizam i animalna vjera, Naprijed, Zagreb, 1974.
    19. Talmon J.L., The Origins of Totalitarian Democracy, Sphere Book Limited, Lon­don, 1955.
периодика Српска политичка мисао 3/2010 УДК: 329.12+329.14:32.01 65-90
ç