АНТИНОМИЈЕ ПОЛЕМИЧКОГ ДИСКУРЗИВИТЕТА

Жељко Симић

Сажетак

У овом огледу аутор, поводом постухумног објављивања зборника критичко-есејистичких текстова Буктиње Николе Милошевића, подробно анализира Метод овог мислиоца, чије је богато и разуђено филозофско и књижевно-теоријско дело оставило упечатљив траг у српској духовној култури друге половине двадесетог и прве деценије овога века. Аутор покушава да устврди да је Мило­шевић апсолутизујући властиту методу коју карактерише конзистентно трагање за противречностима унутар неког филозофског система или неке књижевно-уметничке структуре, помоћу којих, с друге стране, открива идеолошку или психолошку позадину одређене епистемолошке некохерентности неког дела, уобличио конту­ре једне специфичне негативне гносеологије. Аутор у овом тексту покушава да демистификује формулу Милошевићевог полемичког дискурзивитета, и да при том одреди вредносне домашаје тако етаблиране рецепције културних творевина.

Референце

1. Николај Берђајев, Филозофија неједнакости, Београд, 1998.
2. Николај Берђајев, Дух Достојевског, НИРО Књижевне новине, Београд, 1981.
3. Николај Берђајев, О човековом ропству и слободи, Књижевна заједница Нови Сад, 1991.
4. Никола Милошевић, Антрополошки есеји, Нолит, Београд, 1964.
5. Никола Милошевић, Идеологија, психологија и стваралаштво, НИП Дуга, Београд, 1972.
6. Никола Милошевић, Шта Лукач дугује Ничеу, Слово Љубве, Београд, 1979.
7. Никола Милошевић, Достојевски као мислилац, Партизанска књига, Београд, 1981.
8. Никола Милошевић, Психологија знања, Нолит, Београд, 1998.
9. Никола Милошевић, Буктиње, Задужбина Милош Црњански, Орфеус, Бео­град, 2009.
10. Лав Шестов, Добро у учењу грофа Толстоја и Ничеа, НИРО књижевне нови­не, Београд, 1981.