Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

СТРАТЕШКО ПЛАНИРАЊЕ ЈАВНОМ УПРАВОМ

Сажетак

Један од највећих изазова за развој јавне управе представља унапређење система стратешког планирања. Свака управна активност започиње планирањем. Стратегија је начин, план активности и представља један од главних метода како би се најпре дошло до остварења одређеног циља. Стратешко планирање подразумева четири основна процеса: скенирање околине, формулисање стратегије, примену стратегије и вредновање и контролу. Одговорност за стратешко планирање у формалном смислу пада на носиоце политичке власти (политичке функционере). Стратешко планирање резултат је заједничког деловања различитих актера у управној организацији. Политички лидери и функционери одређују општи смер, финансијски оквир и врше политички надзор над организацијом, а управа анализира стање, разрађује опције, утврђује приоритете и обавља друге бројне послове којима се припрема реализација стратегије.

кључне речи:

Референце

    1. Лазаревић, Марија; Јандрић, Маја, SWOT анализа и планирање регионалног развоја, пројектно управљање организацијама – Нови приступи, Удружење за управљање пројектима Србије и Црне Горе – ЈУПМА, Београд, 2006.
    2. Милановић, Младен, Стратешко планирање и развој јавних политика – приручник за стратешко планирање, Развојни програм Уједињених Нација у Босни и Херцеговини, Сарајево, 2010.
    3. Милојевић, Раденко; Ђорђевић, Биљана, Менаџмент људских ресурса, Економски факултет у Нишу, Ниш, 2012.
    4. Рабреновић, Михајло, Стратегијски менаџмент у јавном сектору, Службени гласник, Београд, 2011.
    5.  Ugarković Ajduković, Ljubica; Bratić, Vjekoslav; Kusaković, Andreja; Masarić, Helena; Šeparović Inge, Perko; Petak, Zdravko; Radić, Ivana, Priručnik za dobro upravljanje, Hrvatski pravni centar, Zagreb, 2006.
    6. Ambler, George, “10 steps to Setting SMART objectives”, Internet, www.thepractiseofleadership.net, 10/10/2006.
    7. Bryson. M. John, Strategic Planning for Public and Non-profit Organizations: A Guide to Strengthening and Sustaining Organizational Achievement, Jossey-Bass, 1995.
    8. Butler, Patric; Colins, Neil, „Strategic analysis in political markets”, European Journal of Marketing, MCB UP Ltd, 1996.
    9. Kaul, Mohan, Management reforms in government (a review of international practices and strategies), International Institute of Administrative sciences, Commonwealth Association for Public Administration Menagement, Bruxelles, 2000.
    10. Koprić, Ivan; Marčetić, Gordana; Musa, Anamarija; Đulabić, Vedran; Lalić Novak, Goranka, Upravna znanost, Pravni fakultet, Zagreb, 2014.
    11. Poister, Theodore; Streib, Gregory, “Strategic Management in the Public Sector-Concepts, Models and Processes”, Public productivity & Management Review, Vol. 3, No. 3, 1999.
    12. Young, D. Richard, Perspectives on Strategic Planning in the Public Sector, Institute for Public Service and Policy Research at the University of South Carolina, 2003.
    13. Handbook on planning, monitoring and evaluating for development results, United Nations Development Programme (UNDP), 2009.
    14. Strategic Planning Manual 2005-2006, Eastern Kentucky University – The Office of Institutional Effectiveness, 2004.
периодика Администрација и јавне политике 1/2018 1/2018 УДК 005.51:35.07 5-24
ç