Мср Олга Стевановић

У овом раду се разматра политика истраживања и иновација у Европској Унији у контексту реформе Европског истраживачког простора, са посебним освртом на његову спољну димензију. Први циљ овог рада је да опише главне промене у истраживању и развоју до којих је дошло у претходној деценији, са нагласком на њихов значај за процес европских интеграција. Полазећи од концепта екстерне диференцијације Лојфена и др., у овом раду се ЕИП посматра као режим управљања који се простире ван граница Европске Уније. У складу са тиме, други циљ овог рада је представљање српске политике истраживања и иновација у контексту интеграције у ЕИП након затварања поглавља о науци и истраживањима. Кроз тематску анализу стратегија у области истраживања и иновација, овај рад ће утврдити да ли је српска политика у овој области подударна приоритетима и упутствима новог ЕИП, чинећи је на тај начин делом ширег европског истраживачког поља.

The subject of this paper encompasses US policy towards Poland and the Baltic States regarding energy security during Donald Trump’s presidency. It is discernible that vast domestic energy resources have created an opportunity for the US to project more power to these countries, and the surrounding region. We argue that Trump and his administration’s perceptions have served as an intervening variable in that opportunity assessment, in accordance with the neoclassical realist theory. The main research question addressed in this paper is whether US has used that opportunity to contribute to energy security in countries it has traditionally deemed as allies. Two aspects of US approach to energy security of the designated countries are taken into consideration: liquified natural gas exports and support for the Three Seas Initiative. The way Trump presented his policy and its results in his public statements has also been considered in this paper. The article will proceed as follows. The first subsection of the paper represents a summary of energy security challenges in Poland and the Baltic States. The second subsection is dedicated to the opportunity for the US to project energy power and to Trump’s perceptions relevant for the opportunity assessment. The third subsection deals with American LNG exports to these countries as a possible way for contributing to energy security in Poland and the Baltic States. The last part of the paper addresses the Three Seas Initiative and US approach to this platform.

Prikaz knjige : Mitrović, Dragana. 2019. From Socialist Modernization to Chinese Dream. Belgrade: Institute for Asian Studies, 306 p.

Предмет овог истраживања представљају односи Сједињених Америчких Држава и Краљевине Саудијске Арабије у проблемским областима енергетске и војне безбедности у периоду од 2009. до 2017. године.           У првом делу рада дат је преглед дипломатских односа САД и Саудијске Арабије за време администрација Барака Обаме, други део рада је посвећен односима две земље у области војне безбедности, док се трећи део односи на енергетску безбедност. Основна претпоставка овог рада је да је у периоду после 2009. године дошло до смањења америчке енергетске зависности од држава на Блиском истоку, укључујући и Саудијску Арабију, док је зависност земаља на Блиском истоку у области војне безбедности, а пре свега Саудијске Арабије, остала непромењена. Услед тога, у раду се претпоставља да постоје односи асиметричне међузависности између две државе. Рад је емпиријске природе, али је вођен теоријом комплексне међузависности у међународним односима.

Циљ овог рада је представљање кинеске иницијативе Појас и пут из угла теорије о геоекономији која претпоставља да силе у успону користе првенствено економске инструменте за заштиту националних интереса и постизање геополитичких циљева. У раду је описан начин на који Народна Република Кина употребљава иницијативу Појас и пут да би увећала своју економску моћ и безбедност кроз трговинску, инвестициону, финансијску, монетарну и енергетску политику. Такође, наведени су главни узроци због којих је Појас и пут покренут, као и могући проблеми који прате имплементацију овог пројекта

Овај рад истражује надлежност Европске уније за решавање кризе владавине права, начин на који Европска унија одговара на ову кризу и успешност појединих механизама заштите ове основне вредности. У раду су анализирани различити погледи на надлежност Европске уније у решавању системске кризе владавине права, која је започела у Мађарској и Пољској и прети да се прошири и на друге државе чланице. Поред тога, указано је на проблем недостатка прецизне дефиниције основних вредности на којима се Европска унија заснива, превасходно владавине права, што додатно отежава бирање адекватног приступа решавању кризe. У раду су описани механизми заштите владавине права који постоје на институционалном нивоу, као и процедурални захтеви који умањују њихову делотворност.

Приказ књиге: Ryan M. Yonk, Jordan Lofthouse, and Megan Hansen, THE REALITY OF AMERICAN ENERGY: THE HIDDEN COSTS OF ELECTRICITY POLICY, Praeger, USA, 2017