Вујо Илић
PARLIAMENTARY AND ELECTION BOYCOTTS IN HYBRID REGIMES: EVIDENCE FROM SOUTHEASTERN EUROPE
Why do some opposition parties in hybrid regimes escalate their strategies of contention from parliamentary to election boycotts, while others do not? Opposition parties in hybrid regimes engage with a repertoire of extra-institutional strategies, including protests, parliamentary, and election boycotts. These strategies challenge the authoritarian dimension of the regime and aim to level the electoral playing field, but the election boycotts strategy carries more risk than the others, as it can marginalize the opposition. I argue that the opposition parties in hybrid regimes are less likely to take part in elections when the expected incumbent’s electoral advantage is high, and when lower-risk extra-institutional strategies such as protests, and parliamentary boycotts are exhausted or not viable. The article presents evidence from Serbia, including data collected through interviews with the members of parliament and opinion polls, tracing the process that led the opposition parties to escalate the 2019 parliamentary boycott towards the 2020 boycott of the elections, despite being aware of the likely adverse effects. I also conduct a comparative analysis of opposition parties in similar contexts of North Macedonia, Montenegro, and Albania that boycotted the parliament but always took part in the elections. The article brings together the detached literature on parliamentary and electoral boycotts and contributes to a better understanding of opposition strategies in hybrid regimes.
ПОСМАТРАЊЕ ИЗБОРА 2022. ГОДИНЕ: КАКО ЈЕ ПРОТЕКАО ИЗБОРНИ ДАН
Републичке и локалне изборе у Србији 2022. године посматрао је већи број међународних и домаћих посматрача. У овом раду посматрање се представља као начин да се оцени и унапреди квалитет избора, и износе се главни налази посматрања избора које је спровела организација Црта. Детаљно се износи методологија посматрања изборног дана на репрезентативном узорку бирачких места, са нагласком на формирању узорка, конструкцији упитника и обуци посматрача, и објашњава се логика закључивања на основу сакупљених података. Посматрање изборног дана потврдило је да званични резултати избора одражавају резултате са бирачких места на репрезентативном узорку, и да, и када се узму у обзир евидентиране неправилности, одржавају изборну вољу гласача. Додатно су анализиране реакције учесника на изборима, представника кандидата, међународних и домаћих посматрача, који нису суштински оспоравали резултате избора. Користећи резултате два анкетна истраживања Црте спроведена пре и после избора дана, анализирају се и ставови грађана према изборима. У раду се такође проблематизује сврха грађанског посматрања изборног дана, у ширем контексту у ком ређе долази до директне манипулације резултатима избора, али је све израженији проблем дугорочна неравноправност учесника. Изборно посматрање остаје важно и у таквим околностима, као начин да се унапреде избори у целини, и да се повећа поверење у демократију.
