Војин Д. Калинић
ЗАДАРСКА РЕЗОЛУЦИЈА (У СПОМЕН СТО ДЕСЕТ ГОДИНА ОД ЊЕНОГ ДОНОШЕЊА)
Рад има за циљ да покаже значај Задарске резолуције (донете 16. и 17. октобра 1905 у истоименом граду), донете захваљујући истакнутим српским политичарима из Хрватске, Славоније и Далмације. У то време представљала je крупан политички догађај у животу јужнословенских земаља које су биле у склопу Аустроугарске монархије. Њоме су биле пpиxвaћeнe одлуке претходно донешене Ријечке резолуције (донете 3. октобра 1905), у којој је истакнута жеља за побољишње државно-правног положаја Хрватске те уједињење са Далмацијом, уз услов да се призна равноправност српског са хрватским народом у свим сферама политичког и културног живота тих покрајина. Такође, изражена je подршка мађарској опозицији око остварења државне самосталности уз исте услове које су донели хрватски политичари у Ријеци. Главна одлика Задарске резолуције je у томе што je првенствено говорила о српско-хрватској сарадњи, утемељујући тако политику “новог курса“ која је била у свом развитку на тим просторима, насупрот претходно поменутој резолуцији у којој су у центру пажње били хрватско-мађарски односи и сарадња. Због њеног либералног и демократског програма прихватили су је готово сви напреднији српски и хрватски кругови тог доба. Зато ову српску резолуцију која је донеђена у Донатовом граду можемо назвати прекретничким политичким актом у унутарполитичком погледу и највишим дометом српско-хрватских односа пре стварања прве заједничке државе тих народа. Ипак, због свог пројужнословенског карактера изазвала је како одобравања тако и нападе у свим важнијим српским и хрватским политичким круговима. У ближој или даљој вези с поменутом резолуцијом уследили су у свим овим земљама крупни политички догађаји који су након Првог светског рата довели до Уједињења.
