Владислав Б. Сотировић

Тема овог рада спада у ред социолингвистичких истраживања у најширем смислу појма социолингви­стике као лингвистичке гране која се бави проучавањем феномена односа друштва и језика. У ужем сми­слу овај истраживачки рад сигурно припада политолингвистичким истраживањима обзиром да се овде ради о пресудном утицају политике на лингвистику. Предмет овог чланка је политолингвистички аспект нестанка Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Почетак процеса нестајања ове државе се може везати за фамозну Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика (1967. г.) потписане од стране групе хрватских интелектуалаца, а чији је потписник, ако не и главни аутор, био и књижевник Мирослав Крлежа главни фаворит Јосипа Броза Тита за кандидовање за добијање Нобелове награде за књижевност. Почетак нестанка СФРЈ се сигурно може везати за овај пре свега политички маневар хрватске стране, а којим се хтело коначно озаконити хрватско присвајање српског културно-повесног наслеђа насталог на ијекавском идиому српског народног језика штокавског говора. На овај начин би се, такође, широм отворила врата и за хрватску државно-територијалну експанзију све до реке Дрине и Бранковог моста на реци Сави у Београду што је ускоро и дошло на дневни ред 1971. г. - 1972. г. у оквиру политичких циљева националистичког Хрватског прољећа илити Маспока. Истраживачки циљ овог чланка је да допринесе испитивању и проучавању феномена политолингвистичког аспекта распада, разбијања и рушења бивше заједничке државе скоро свих Јужних Словена, а чијој огромној већини је матерњи језик био српскохрватски или хрватскосрпски, као и да сумарно прикаже језичко стање у пост-југословенским државама у којима је у оквиру СФРЈ српскохрватски или хрватскосрпски језик био званичан и лингвистички јединствен. Међутим, овај језик је био полицентрично стандардизован у оквиру исте (СФРЈ) државе што је уникални феномен и у Европи и у свету. Осветљавање политолингвистичког аспекта нестанка СФРЈ је битан допринос у напорима откривања разлога и циљева разбијања ове донедавно заједничке државе са више од 23 милиона становника и то највеће и најмногољудније на Балканском полуострву. У овој крат­кој анализи политолингвистичког аспекта нестанка СФРЈ, поред упоредне методе, коришћена је и метода анализе текста као вид социолингвистичког проницања у улогу и функцију језика у стварању националног идентитета и национално-државних граница. Коришћен је такође и методолошки принцип комплемен­тарности у смислу међусобног допуњавања података из извора и литературе.

The goal of this research is to investigate and compare the inter­ethnic and interstate clashes and wars in the Balkan micro region of Kosovo-Metohija with tho­se from the macro region of the Caucasus. After February 2008 when Kosovo Albanian-domina­ted Parliament proclaimed Koso­vo independence (without orga­nizing a referenda) with obvious US diplomatic support (unilateral recognition) with explanation that the Kosovo case is unique in the World (i.e., it will be not repeated again) one can ask the question: is the problem of the southern Ser­bian province of Kosovo-Metochia really unique and surely unre­peatable in some other parts of the World as the US administration was trying to convince the rest of the international community?

The aim of this research article is to give answers to the following four scientific research problems about the 1917 Corfu Declaration: 1. the reasons for convocation of the Corfu Confe­rence as a conference which should finally resolve the main po­litical problems between the Royal Serbian Government and the Yugoslav Committee, i.e. between two the most important negotiating representatives of the South Slavs during the process of the Yugoslav unification at the time of the First World War; 2. a nature of the opposite political conceptions and attitudes to­wards a process of unification and internal organisation of a new Yugoslav state between the negotiating parties as the most important question to be solved before the proclamation of the single South Slavic state; 3. an interpretation of the text of the 1917 Corfu Declaration as a legal act of the agreement between the Yugoslav Committee and the Royal Serbian Government pretending to be a final political settlement upon the political form, internal organization and functioning of the new state; and 4. an importance of the 1917 Corfu Declaration for the further process of unification of the South Slavs. In order to realize our research aims we will deal with the relevant historical sources followed by relevant historiographical literature on the topic. However, the most significant stress in this article is put on the text of the Corfu Declaration itself as the basic historical document with regard to the creation of the common South Slavic state in the fall of 1918.

This paper deals with the question of political and human/minority rights in the region of Kosovo & Metohija ten years after the „March Pogrom 2004“ and fifteen years after the NATO's military aggression on Serbia and Montenegro and occupation of the region. An importance of this research topic is in a fact that for the first time in the European history a terrorist-style and mafia-ruled (quasi)independent state was created by a full diplomatic, political, economic, military and financial sponsorship by the West under the umbrella of the NATO's and the EU's protective administration. The precedence of Kosovo's self-proclaimed independence in February 2008 already had several negative „domino effect“ consequences elsewhere in Europe (the Caucasus, the Crimean Peninsula...). The aim of the paper is to present a current situation in Kosovo & Metohija and possible consequences of the Kosovo case for the international relations and the post-Cold War world's order. In this short analysis of the situation in present-day Kosovo & Metohija, in order to realize our research goal we used the comparative method, the method of analysis of the text and the method of the mutual complement of the data from the sources and literature.

This article investigates the Russian foreign politics at the region of the Balkan Peninsula after the dissolution of the Soviet Union at the time of the North Atlantic Treaty Organization’s (NATO) World Order in relation to the Pan-Slavic ideals of intra-Slavic solidarity, reciprocity and brotherhood. The particular stresses are put on four main research topics: 1. The Pan-Slavism and Russia; 2. Relations between pro-Western and pro-Orthodox approaches of the Russian national interests on Russia’s domestic political scene; 3. Different attitudes towards the Balkans in Russia; and 4. Historical ties and future perspectives between Russia and the Serbs. A research methodology is based on investigation of the adequate historical sources and studying of the relevant scientific literature on the subject of our research. The main research results of the article show that: 1. Historically only (the tsarist) Russia was interested in protection of the Balkan Orthodox Slavs from any foreign power within the framework of the Pan-Slavic ideology of intra-Slavic reciprocity, solidarity and brotherhood; 2. The Balkan Orthodox nations have mostly to thank Russia for their state independence and preservation of national identities; 3. The post-Cold War Russia is only a taycoonized Gazprom Republic having no real intentions, at least until the 2014 Ukrainian crisis, to change the present day NATO’s World Order of Pax Americana; and 4. The Serbs and Serbia became the crucial victims of the post-Cold War perfect partnership in international relations between the West and the Gazprom Republic of Russia.