Владимир Радовановић

периодика

УТИЦАЈ ПОСЛОВНЕ ЕТИКЕ НА ОРГАНИЗАЦИОНО ПОНАШАЊЕ

Пословна етика чини законодавство које пословни системи себи прописују како би регулисали свој пословни живот и подразумева обавезу да се посао обави на одговарајући начин и одговорност за његово необављање. Пословна етика, данас, све више добија стратегијско значење, јер се у пословним системима стварају управљачки системи засновани на етичким принципима који им омогућавају да квалитетно и потпуно одговоре на интерне и екстерне захтеве који се од њих траже. Све више су успешни они пословни системи који не одвајају етичност од профитабилности већ их успешно инкорпорирају у своj пословн живот. Пословна етика као облик примењене етике, један од вечних оријентира филозофије рада, преко појединачних делатности мора промишљати хуманистичко и друштвено остваривање човека и моралност пословања. Пословној етици рад је генеричко обележје, јер је пословање које се заснива на раду носилац целокупног друштва и живота у њему. Морал је облик друштвене свести произведен деловањем објективних закона друштвеног развитка. Он представља свест људи у одређивању добра и зла. Етика као наука о моралу сматра да без усвајања моралности не би било стабилног друштва у коме би пословање или ма која друга реална, производна делатност могле да се одвијају у релативном миру и сигурности. Моралност покрива све људске радње, од којих су неке морално дозвољене, неке морално обавезне или морално забрањене. Нешто је морално исправно или погрешно у зависности од последица које произилазе из таквог понашања. Циљ овог рада је да се укаже на значај етике и етичких принципа, који се све више у глобалној економији, морају уграђивати у управљачким системима свих привредних субјеката без обзира на њихову, делатност, величину, стил лидерства и број запослених, као насушно средство за остваривање пројектованих стратегијских пословних циљева. У раду је коришћена метода дедукције где се из једног општег става о значају и улози пословне етике у све­ту рада и привређивања дошло до појединачног ста­ва о разматрања у пословне етике на нивоу пословног система као субјекта и носиоца друштвеног стваралаштва и профитабилности, стављајући у први план улогу и значај људских ресурсурса и њихово понашање као носиоце свеукупне ефикасности и ефективности у пословању.