Владимир Јовановић

Политике дуготрајне неге представљају важно поље односа држава према најугроженијим деловима становништва, а карактерише их (не)постојање могућности, избора, алтернатива, не(поштовање) аутономије избора, људских права, хуманости друштва. Дакле, кроз конципирање социјалних политика дуготрајне неге, уређује се друштвени однос према онима који су дугорочно зависни од туђе подршке како би обављали своје дневне активности, задовољавали основне потребе, били социјално интегрисани. У раду се приступа анализи усаглашености ових аспеката социјалне политике у Србији и Европској унији, применом компаративног метода, у односу на индикаторе релевантних области. Предмет истраживањa фокусиран је на социјалне политике, и то у оном њиховом делу који се односи на дуготрајну негу старијег становништва. Територијално одређење предмета подразумева анализу стања у Републици Србији и државама Европске уније. Циљ рада је утврдити сличности и разлике у основним елементима политика дуготрајне неге, спровести компаративну анализу у односу на Републику Србију и релевантне представнике одговарајућих социјално-политичких модела који се препознају у државама чланицама Европске уније. У раду се настоји одговорити на питање да ли постоје разлике у формулацији и обезбеђењу дуготрајне неге, као и које су садржинске сличности и разлике, како у односу на опредељена средства, тако и на доступне активности подршке.

Аутори у тексту полазе од анализе једног од најзначајнијих дела Џона Ролса „Теорије правде“, као основе за идентификацију елемената од значаја за систем социјалне заштите Републике Србије, односно оног његовог дела који се односи на материјалне престације корисницима. „Теорија правде“ је имала дубоке импликације на обликовање многих система и његових делова, а нарочито политичких теорија и политичких наука. Ипак, имплицитне и/или експлицитне ефекте и утицаје остварила је и у обликовању оних делова јавних политика које до сада нису анализиране са тог полазног становишта, укључујући и систем социјалне заштите, односно поједине делове овог система. Стога, предмет рада представља анализа приступа и ефеката теорије правде, коју уобличава Џон Ролс у контексту социјалне заштите Републике Србије, односно оног дела система који се односи на материјалну подршку. Имајући у виду предмет овог рада, изведен је и циљ. А он се може одредити као анализа и идентификација (не)постојања елемената теорије правде, онакве какве је перципира приступ Џона Ролса, у делу материјалне подршке грађанима, кроз систем социјалне заштите.

Предмет овог рада је анализа положаја деце са сметњама у развоју која живе у руралним подручјима града Ваљева. Циљ рада јесте израда Студије случаја која представља независну процену стања и потреба деце са сметњама у развоју и инвалидитетом у руралним подручјима града Ваљева. Следствено, студија случаја ће обухватити анализу положаја деце и њихових породица у следећим областима: сиромаштво и социјална сигурност,  социјална заштита и право на живот у породичном окружењу и здравствена заштита.Директним посетама породици и реализацијом истраживања кроз квантитативни и квалитативни рад са родитељима, добијени су  подаци о породичним ситуацијама, статусу и потребама детета и породице. Истраживање је реализовано користећи се трима методама, квалитативном, квантитивниом методом и методом анализе садржаја.Уочено је да је деци са сметњама у развоју и инвалидитетом у Ваљеву и околини, као и њиховим породицама, потребно је обезбедити свеобухватну, доступну и интензивну подршку како би учествовала у друштву равноправно са другом децом.