Vito Flaker
MAŠINA DEINSTITUCIONALIZACIJE
Za deinstitucionalizaciju ima puno razloga: totalne ustanove dehumanizuju život svojih štićenika, grubo povređuju osnovna ljudska prava, bitno osiromašuju njihov život i prikazuju ih kao devijantne, a stručnjacima onemogućavaju da stvarno pomognu ljudima. Totalne ustanove nisu samo idealni tipovi već su i apstraktne mašine s materijalnim učincima. Njihove glavne funkcije su da zadrže i nadziru ljude i da ujedno proizvode višak antiproduktivne stručne moći. Da bi bila uspešna, deinstitucionalizacija treba da funkcioniše kao apstraktna mašina polemična nasuprot ostatku totalnih ustanova i programska kako bi omogućila beg iz obrazaca podređivanja i nadzora. Ona jeste mašina otvaranja, bekstva i preseljenja ljudi sa najvećim poteškoćama, alternativa totalnoj ustanovi koja ima nultu toleranciju od bilo koje prisile i zatvaranja. Nove službe u zajednici ne smeju da ostanu posebno društveno telo, moraju da uključuju i povezuju. Uloga stručnjaka mora da se menja iz zaštitničke i starateljske u zastupničku, znanje iz aksiomatskoga deduktivnoga u induktivno i eksperimentalno. Deinstitucionalizacija mora da nađe načine proslavljanja jedinstvenosti svakoga, da se bori protiv izolacije individualizma, na način da stvara nove oblike zajedništva, osećaja drugarstva i veselja.