Vinko Pandurević
OBAVEZA SLUŽENJA VOJNOG ROKA
Prošlo je deset godina od kako je obustavljena obaveza služenja vojnog roka u Srbiji. U protekloj deceniji usledile su značajne promene na geopolitičkoj karti sveta, kao i značajne promene geostrateškog i vojnopolitičkog karaktera, koje su od značaja za geopolitički položaj Srbije, kao i za pitanja njene bezbednosti i odbrane. Upravo u ovom radu se analiziraju politički, geopolitički i bezbednosni aspekti međunarodnog položaja Srbije, koji su od značaja za njenu stabilnost, bezbednost i odbranu. Analizom ključnih doktrinarnih dokumenata iz oblasti Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane, kao i analizom zakonskih i podzakonskih akata iz domena odbrane i vojske i izvedenih doktrinarnih dokumenata, analizom i procenom operativnih sposobnosti Vojske Srbije, njene borbene moći u funkciji izvršavanja dodeljenih misija u skladu sa Strategijom odbrane, prikazani su osnovni argumenti u prilog ukidanja ODLUKE o obustavi obaveze služenja vojnog roka. Služeći se metodom anlize i sinteze i istorijko-komparativnim metodom izvršena je analiza doktrinarnih dokumenata iz oblasti bezbednosti i odbrane, identifikovani osnovni rizici, izazovi i pretnje, analizirana postojeća zakonska rešenja u oblasti vojne, radne, materijalne obaveze i obaveze služenja u rezervnom sastavu, te prikazani činioci od značaja za održavanje visoke borbene moći Vojske Srbije radi ostvarivanja funkcije odbvraćanja potencijalnih agresora na Republiku Srbiju.
BALKAN I RUSKA FEDERACIJA – GEOPOLITIČKI I BEZBEDNOSNI ASPEKTI
Govoriti o odnosu Rusije prema Balkanu, njenom prisustvu i uticaju posebno na Zapadnom Balkanu, ne može biti celovito bez poznavanja i analize prisustva NATO na Balkanu. U ovom radu se govori o odnosu Rusije prema Balkanu, oblicima njenog (ne)prisustva na prostoru Balkana, kroz analizu prisustva i uticaja SAD i NATO na tom istom prostoru, koji postaju sve snažniji sa tendencijom potpunog gospodarenja Balkanom i eliminisanja svakog oblika uticaja i prisustva Rusije na istom prostoru, koju SAD smatraju „malignim činiocem“. U radu je dat istorijski presek ruskog uticaja i prisustva na Balkanu od sovjetske Rusije, preko Rusije u doba Jelcina i u doba Putina, te aktuelni odnosi Rusije spram Balkana, kao ponovo velike svetske sile. SAD su uspele da se učvrste na prostoru Makedonije, izborivši se za njeno novo ime, te Albanije i Crne Gore, a na KiM žele novu možda najveću bazu NATO u Evropi, istovremeno vršeći snažne pritiske na Srbiju i Republiku Srpsku, kao poslednje tačke oslonca Rusije na Balkanu. Upravo zbog prisutnog načina delovanja NATO na Balkanu, Rusija koja je izgubila određene poluge prisustva na Balkanu, nastoji reafirmisati svoju ulogu u sklopu opšteg repozicioniranja velikih sila na svetskoj sceni. Iako se sve velike sile i domaći faktori zalažu za stabilnost na Balkanu, zbog opšteg trenda odnosa Balkan postaje zona potencijalnih konflikata u čijem centru se nalaze srpske zemlje i srpski etnički prostori.