Vesna Milenković
RAZVOJ ŠTAMPE I MEDIJSKE POLITIKE U OKVIRU MEDIJSKOG SISTEMA SRBIJE ‒ ISTORIJSKI PRESEK
S ciljem da se prikaže povezanost štampe i medijske politike sa promenama u društvu, u radu će se korišćenjem istorijske, deskriptivno-eksplikativne metode i metode teorijske analize sagledati put razvoja štampe u Srbiji od perioda formiranja medijskog sistema Srbije do poslednje decenije HH veka sa posebnim osvrtom na značaj medijske politike u okviru javnih politika s obzirom na ulogu države, političku kulturu i interes javnosti. Analiziraju se pitanja slobode štampe i nezavisnog izveštavanja kao sastavnog dela demokratskog sistema, ukazuje se na proces izgradnje medijskog pluralizma i razvoj profesionalnog novinarstva. Zaključuje se da od nastanka medijskog sistema Srbije postoji neraskidiva veza između društvenih i medijskih promena. Istorijski i politički kontekst sagledanog perioda s obzirom na različite pristupe regulaciji medijskog sistema i načine ispoljavanja moći, obilovao je sukobima različitih interesa, javnim sučeljavanjima i gušenjima medijskih sloboda, cenzurom, dok je novinarstvo postalo propagandna mašinerija, a štampa službeno glasilo političkih partija. Tako izgrađen sistem daleko je od današnjih strategija deregulacije medijske politike i samoregulacije kao zamene državne medijske regulacije.
MEĐUNARODNO ⁄GLOBALNO KOMUNICIRANjE U ESTETIZOVANOJ STVARNOSTI – PROPAGANDA ILI GLOBALNO RAZUMEVANjE
Osvajanje svetskog tržišta postalo je osnovni cilj medijskih oligarha koji se ne zalažu za demoktratizaciju i integraciju, već svojim programima u okviru procesa kulturnog imperijalizma promovišu kulture razvijenih zemalja. U globalnom okruženju postmoderni mediji istovremeno postaju akteri, kreatori i distributeri događaja promovišući izgled, a ne sadržaj i značenje poruke koju prenose. Globalno komuniciranje izmenilo je paradigmu prostor/vremena, a nestankom saosećanja i interesovanja publike iz 'centra' za događaje na 'periferiji', došlo je do stvaranja osećaja 'bezbednog' posmatranja vesti van zone opasnosti i odsustva empatije. Za razliku od tradicionalnog poimanja stvaranosti, estetski privid odnosno novoproizvedena medijska realnost zbunjujuće deluje na publiku koja više ne može da oceni šta je fikcija, a šta stvarnost, šta je istina, a šta manipulacija. Rad ima za cilj da korišćenjem deskriptivne i komparativne metode ukaže na sličnosti i razlike između međunarodnog i globalnog komunicitanja u estetizovanoj, medijski proizvedenoj stvarnosti sa posebnim osvrtom na uticaj propagande i značaj ideje globalnog razumevanja koje dolazi u središte interesovanja sa razvojem globalne javne sfere. Zaključuje se da postoje ozbiljne prepreke razumevanju u virtuelnom prostoru u osvajanju globalnog publiciteta, razvijanju dijaloga i pluralizma, jer nasuprot ideji o razumevanju i toleranciji, na Internetu je prisutna manipulacija, propaganda, jezik mržnje, nacionalistički diskurs, cenzura.