Весна Ђукић
„ДВОЈНИК ДРЖАВЕ” У КУЛТУРНОЈ ПОЛИТИЦИ СРБИЈЕ (1971-2021)
Предмет рада је модел „Двојник државеˮ који је у културној политици Србије развијала дисидентска интелектуална елита изражавајући неслагање са владајућим политичким и културним токовима. Циљ рада је да се утврди корелација између овог незваничног модела и званичних модела културних политика. Истраживање обухвата анализу парадржавног модела „самоуправљања у култури” Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) и државног модела „блокиране транзиције” са варијацијама у периоду Савезне Републике Југославије (СРЈ) и Републике Србије (РС). За потребе теоријског истраживања примењен је метод историјско-копаративне анализе модела одлучивања о култури у периоду 1971-2021. Период од 50 година је посматран кроз четири временске тачке пресека које представљају преломне тренутке даљег развоја културних политика у Србији: седамдесете (Конгрес културне акције 1971. и увођење самоуправљања у култури 1974) и деведесете године 20. века (Оснивање фондова за финансирање културе и укидање самоуправљања у култури 1990), десете (доношење Закона о култури 2009. и избори 2012) и двадесете године 21.века (поновно отварање музеја и доношење првог стратешког документа о приоритетима развоја културе Владе РС (2021). Емпиријски подаци који се односе на период 2012-2021. прикупљени са званичних интернет презентација Министарства културе и информисања Републике Србије, Службеног гласника Републике Србије, Фондације 2022. Нови сад Европска престоница културе, Портала за културу југоисточне Европе “SEE cult”, невладине организације Балканска истраживачка мрежа „БИРН Србија” и online издања медија (BBC news – на српском, Блиц, VREME, Danas, Dnevnik, Peščanik, Политика, Slobodna Evropa, Nova S, Novi plamen BiH, Новости), контекстуализовани су применом методе медијске археологије. Резултати истраживања су показали да упркос теоријским разликама између модела културних политика, у пракси одлучујућу улогу на доношење стратешких одлука о културном развоју има симбиоза бирократије у јавној администрацији и мреже политичких партија, цивилних организација, медија и интелектуалне, културне и уметничке елите која делује у оквиру „дисидентског поткултурног модела”. Тако је у области културе створен трећи модел који смо назвали „двојник државе”. Будући да спутава и ограничава уместо да подстиче културни развој, не може се назвати истинском културном политиком већ псеудокултурном политиком која је према правцу деловања рестриктивна, а не подстицајна, што је само корак од антикултурне политике.
