Др Вања Глишин
Доц. др Вања Глишин је научни сарадник и члан Центра за политичку теорију у Институту за политичке студије. Члан је редакције научног часописа „Политика националне безбедности“ и уредништва научног часописа „Национални интерес“.
Докторске студије политикологије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду завршио је 2023. године одбранивши докторску дисертацију под називом „Изазови постхладноратовске демократизације и позиција Србије између евроатлантизма и неоевроазијства“ са оценом 10. Тиме је стекао звање доктора наука са 28 година као први у генерацији.
Током досадашње каријере, Глишин је био ангажован у настави као сарадник и асистент на Факултету за европске правно-политичке студије у Новом Саду од 2017. до 2020. године и на Високој школи за комуникације у Београду од 2021. до 2023. године. Током 2020/2021. године био је ангажован на пројекту у оквиру Факултета политичких наука Универзитета у Београду као стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Објавио је више од 20 радова и научне монографије: „Балканска геополитичка парадигма“ 2019. године, „Савремени међународни односи и геополитика“ у коауторству са проф. др Љубишом Деспотовићем 2021. године и "Одбрана Србије" у издању Архива Војводине и Института за политичке студије 2023. године. Поља његовог интересовања су међународни односи, геополитика и безбедност.
Глишин је био сарадник у организацији међународног научног скупа „Kултура безбедности: мигрантске кризе, стање, перспективе, ризици“ 2017. године, излагао је на међународном научном скупу „Религијски и конфесионални идентитети као актери могућих сукоба на Балкану и у Европи“ 2018. године, учествовао је на пројекту под називом„Kапацитети информационог друштва за одрживи развој на подручју АП Војводине“ 2019. године, затим на међународној видео конференцији под називом: „Безбедносне кризе у 21. веку и како њима управљати?“ 2020. године. Такође, Глишин је учествовао на научном скупу: „Разлози, искуства и последице слома Југославије 1941. и 1991. године“, излагао је на научном скупу: „Kосово и Метохија – безбедносни изазов и/или перспектива Републике Србије“ 2021. године. Током 2022. године, Глишин је учествовао на међународној научној конференцији „Историја као инструмент геополитике“, на научној коференцији „Српске националне интеграције и дезинтеграције кроз времена“ у Лесковцу, на научној конференцији „Српски народ у Старој Србији и Македонији (1766-1991) и Балкански ратови 1912-1913.“ у Прохору Пчињском и на научној конференцији „Перспективе политичких наука у савременом друштву“ у Београду. Током 2023. године учествовао је на међународном научном скупу „Право између идеала и стварности“ на Правном факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Kосовској Митровици и на међународном научном скупу „Образовање у време пандемије Kовид-19: искуства и поуке“ на Учитељском факултету Универзитета у Београду.
Добитник је „Светосавске повеље“ Института за политичке студије као аутор најбољег научног рада у научном часопису од изузетног националног значаја „Политика националне безбедности“, 2023. године.
Све радове можете погледати на Орцид профилу:
https://orcid.org/0000-0002-7747-6205
АНТИЈУГОСЛОВЕНСТВО КАО АНТИСРПСКА ПЛАТФОРМА ЗА ПОЛИТИЧКУ И ВОЈНУ САРАДЊУ УСТАША И КОМУНИСТА У ОКВИРИМА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ТОКОМ РАТА НА ТЕРИТОРИЈИ НДХ
О антијугословенству комунистичког и усташког покрета које је било један од доминатних политичких постулата, али и озбиљна акциона платформа деловања између два рата, већ је делимично писано у нашој историографији. Оно на шта ми желимо да скренемо пажњу у раду јесте да се иза тог и таквог антијугословенства некада скривено, а некада јавно истицало антисрпство као заједнички именитељ политичког делања обе идеолошке опције. Иако различито политички мотивисано и идеолошки образлагано, антијугословенство у крајњој инстанци код усташа и код комуниста сводило се у својој суштини на антисрпство. Управо ту везу желимо да анализирамо у првом делу нашег рада, док ћемо њихову активну и координисану сарадњу изложити у другом делу на примерима из Другог светског рата, који су се најчешће дешавали на државном простору НДХ, јер су Брозови партизани највећи део времена трајања рата провели боравећи управо на тој територији, уз, како ћемо видети, обилату логистичку подршку, координацију и толеранцију свих државних и војних формација Павелићевог злочинаког режима.
УПОТРЕБА ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У РУСКО-УКРАЈИНСКОМ РАТУ
Руско-украјински сукоб својим геополитичким значајем превазилази регионалне границе, због чега је неминовно да о њему говоримо као о сукобу глобалних размера. Директна и/или индиректна инволвираност бројних држава света у овај сукоб, посебно у виду војно-техничке, технолошке, привредне и економске умешаности, наведено и потврђује. У фокусу нашег рада је војно-технички аспект, односно употреба вештачке интелигенције и њен значај за садашњост и будућност ратовања. У првом делу рада се појмовно одређује вештачка интелигенција, а потом се елаборира употреба вештачке интелигенције у војној индустрији, као и њен значај у промени конвенцијалног начина ратовања. Напослетку, аутори се баве употребом вештачке интелигенције на украјинском ратишту, како би указали на нову форму трке у наоружању.
POLITICS BETWEEN AUTHORITY AND POWER
Book review : Ljubiša Despotović. 2022. Politics between Authority and Power: Introduction to Political Science. Novi Sad: Nacional, p. 294.
БУЈАНОВАЧКО-ПРЕШЕВСКА ОБЛАСТ КАО ПОТЕНЦИЈАЛНО ГЕОПОЛИТИЧКО ЖАРИШТЕ У СРБИЈИ Између националне безбедности и пројекта „Природна Албанија“
Историјски процеси и геополитички положај Републике Србије условили су постојање геополитичких жаришта на територији државе, што се одражава на националну безбедност. Територијалне јединице на којима уочавамо различите облике трајних или периодичних нестабилности и сукоба одређујемо као геополитичко жариште и у даљим корацима истраживања анализирамо конфликтне потенцијале на локалном и регионалном нивоу. На територији Републике Србије Бујановачко-прешевска област представља потенцијално геополитичко жариште, где већински албански представници политичких власти у својим политичким циљевима истичу идеју о издвајању општина Бујановац и Прешево и њиховом припајању тзв. Косову. Због сложене геополитичке ситуације на југу Србије, у првом делу рада биће одређене географске и демографске карактеристике општина. Други део рада посвећен је геополитичкој и безбедносној анализи Бујановачко-прешевске области. Циљ је да се изврши аналитичан преглед важних догађаја од ескалације сукоба деведесетих година до данас, како би се на основу тога указало на потенцијалне претње и ризике и на крају пружиле одређене геополитичке и безбедносне препоруке ради очувања националне безбедности и територијалног интегритета Републике Србије.
ЕКСТРЕМИЗАМ И НОВА РЕАЛНОСТ: СВЕТ У ДОБА КОРОНАВИРУСА
Приказ књиге: Ђорић, Марија. 2021. Екстремизам и нова реалност: Свет у доба коронавируса. Београд: Институт за политичке студије, 200 стр.
ГЕОПОЛИТИЧКИ ИДЕНТИТЕТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И СТРАТЕГИЈА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
У раду ћемо настојати да дефинишемо геополитички положај Србије и српског народа на Југоистоку Европе, његова основна обележја и сложеност. Такође, настојаћемо да што прецизније одредимо геополитички идентитет Срба, као важно национално и геополитичко обележје које на објективан начин утиче на свеукупну перцепцију њеног геополитичког одређења и спољнополитичког понашања у трусном балканском појасу. Особито ћемо се потрудити да на основу геополитичког идентитета и геополитичког положаја Србије и Срба остваримо разложну и аргументовану критику актуелног текста Стратегије националне безбедности Србије, веома важног стратегијског документа који утиче на општу перцепцију проблема националне сигурности и конкретна решења кроз питања њене безбедности.
АМЕРИЧКА МИЛИТАРИЗАЦИЈА ЕВРОПЕ НА ПОЧЕТКУ 21. ВЕКА КАО МАЛИГНА ЕКСПЛИКАЦИЈА КОНТИНУИТЕТА АНГЛОСАКСОНСКИХ ГЕОПОЛИТИЧКИХ ДОКТРИНА
У раду ћемо настојати да прикажемо континуитет англосаксонских геополитичких доктрина и стратегије америчког освајања и милитаризације источне и југоисточне Европе у временском континуитету од почетка Хладног рата до данас. Да бисмо разумели и адекватно одговорили на тему и предмет истраживања, уводни део рада посветићемо кључним англосаксонским геополитичким доктринама које су темељ америчке стратегије, унутрашњеполитичког устројства и спољнополитичког наступања. Потом ћемо анализирати хладноратовску поделу света како бисмо лоцирали примену геополитичких доктрина у америчком стратегијском наступању на евроазијском континенту и разлоге за прогресивну милитаризацију света. На крају ћемо анализирати савремене токове у међународним односима како бисмо указали на континуирану примену и иновирање англосаксонских геополитичких доктрина с посебним освртом на ефекте америчког деловања према Србији и српском народу.
СВЕТОСАВЉЕ КАО ВЕЗИВНА НИТ ПОСТОЈАЊА И ИСТОРИЈСКОГ ТРАЈАЊА
Приказ књиге: Љубиша Деспотовић. 2019. Геополитика Светосавља: српско национално питање у историјском распону од крштене до природне Србије. Сремски Карловци: ИП Каирос, 431 стр.
