Тамара Џамоња-Игњатовић

Човек је друштвено биће и свакодневно је изложен многобројним интеракцијама са својом околином, а самим тим и могућношћу за настанак конфликата. Због тога је континуирано развијање вештина комуникације веома значајно. Од успешности у комуникацији и решавању интерперсоналних конфликата, којима смо учестало изложени, умногоме зависи и наш успех у сваком контексту у којем се нађемо, због чега је посебно значајно посветити пажњу овој теми у васпитавању деце. Циљ истраживања је опис вршњачких конфликата на основношколском узрасту преко скупа релевантних карактеристика: учесталост  јављања, трајање, садржај, иницирање, афективни тон током и након конфликта, важност предмета сукоба, важност друге особе у сукобу стратегије решавања, исход и утицај на однос. Узорак је чинило 125 испитаника, 53 ученика 8. разреда и 72 ученика 5. разреда, као и 7 одељенских старешина. За потребе истраживања, коришћен је Анкетни упитник, за прикупљање социо-демографских података, Инвентар конфликтних садржаја и Упитник о карактеристикама конфликтних садржаја, аутора проф. др Петровић, модификованих за потребе истраживања, социометријски упитник, полуструктурисани интервју са одељенским старешинама и анализа педагошке документације. Истраживање је показало да постоје значајне разлике у многим карактеристикама вршњачких конфликата различитих група ученика основношколског узраста.

У овом раду се анализира нови и структурисани програм третмана који се заснива на интегративном приступу психосоцијалне подршке младима у сукобу са законом. Циљ рада је да укаже на значај примене таквих модела у оквиру међусекторске сарадње правосуђа и система социјалне заштите у Србији. Он истовремено представља могућност примене интегративног програма третмана (ИПТ) у оквиру васпитног налога „укључивање у појединачни или групни третман у одговарајућој здравственој установи, саветовалишту или другој овлашћеној организацији.” Интегративни програм третмана (ИПТ) обухвата три обли­ка рада индивидуални, групни и породични третман, користећи теоријска и практична знања из неколико психотерапијских модалитета. На основу искустава из практичне примене сва три обли­ка третмана и његове емпиријске евалуације, у раду се разматрају могућности његове примене и потенцијални ефекти реализације циљева који се односе на примену васпитних налога, као и потенцијалне препреке које ометају оптимизацију ефеката програма.

У раду су представљени резултати истраживања о кадровској структури запослених у социјалној заштити и области друштвених делатности у локалним самоуправама, као и о потребама за запошљавањем ових кадрова у наведеним областима у наредном петогодишњем периоду. Испитивањем је обухваћено 111 општина са територије целе Србије, што је укључило 95 центара за социјални рад, 80 установа социјалне заштите и 63 локалне самоуправе. Упитници креирани за потребе истраживања адаптирани су за различите испитиване организације и дистрибуирани су електонским путем. Подаци из свих извора указују да су потребе за запошљавањем социјалних радника велике због недостатка кадрова у неким подручјима, потребама за развојем нових услуга, као и због природног одлива кадрова због одласка у пензију у наредних 5 година. С друге стране, подаци Националне службе за запошљавање указују да релативно мали број незапослених социјалних радника неће бити довољан да покрије нарасле потребе за овом делатношћу. Резултати истраживања могу бити корисна основа за процену и планирање високошколског образовања и запошљавања будућих социјалних радника, као и других професионалаца у области социјалне заштите.

Евалуација вредности неког студијског програма представља процену задовољства различитим аспектима његових непосредних корисника у овом случају студената социјалне политике и социјалног рада. Овај рад има за циљ да прикаже резултате евалуације студијских програма основних и мастер академских студија Социјалне политике и социјалног рада на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Евалуација је усмерена на организацију и садржај студијских програма, на однос студената и наставника према њима, као и на предности и слабости ових програма и начин њиховог унапређења. У периоду од јануара до јуна 2016. године спроведене су анкете, фокус групе са студентима и индивидуални интервјуи са наставницима у циљу прикупљања неопходних података. Резултати су указали да су студенти и наставници задовољни уведеним иновацијама, пре свега садржајем ових курсева и квалитетом наставе која им омогућава даље усавршавање знања и практичних вештина релевантних за будућу праксу. Истакнута је већа потреба за праксом, као и за другачијом организациям наставе, што је у односу на реалне могућности студената за похађање наставе, тренутно теже реализовати. Препоруке полазника курсева указују на то да би било веома корисно у будућности смањити број теоријских, политиколошких предмета и проширити фонд часова постојећих курсева или обогатити садржаје програма још неким курсевима релевантним за социјалну заштиту, а који тренутно недостају.