Срећко Михаиловић
ИСТРАЖИВАЊА ПРЕДИЗБОРНОГ МНЕЊА У ДОБА ЗАСТРАШИВАЊА НАРОДА: ПОМОЋ У ОСМИШЉАВАЊУ КАМПАЊЕ ИЛИ СРЕДСТВО ИЗБОРНЕ ПРОПАГАНДЕ
Добитна комбинација за изборе у демонској инкарнацији готово сваке олигархије која настоји да се прикаже у демократској верзији, гласи: застрашивање + уцене + подмићивање народа који има право гласа. Више је народа са правом гласа који има ниску отпорност према овој тријади, него народа којег је тешко застрашити, него људи који не дају повода за уцену и људи који одбијају мито. У таквој констелацији односа олигархије и подређеног народа питање је да ли је могуће и како је могуће обављати друштвена истраживања, и надасве каква се истраживања раде. У ствари, питање је да ли и колико се истраживања своде на средство којим олигархија повећава своју „изборну моћ“ или су ипак могућа истраживања која испитују шансе демократије у једној аутократској држави са већином поданика ауторитарно оријентисаним. Дакле, какав је исход предизборног сучељавања српске олигархије, овдашњег ауторитарног народа и каквих-таквих истраживача политички конфузног предизборног мнења? У ситуацији када је „дух времена“ овог народа уочи избора обележен широком (пред)изборном патологијом, питање је да ли је могуће обављати коректна мнењска предизборна истраживања. Да ли се истраживачи могу ослонити на изјаве испитаника који су застрашени, уцењени и подмићени? Одговори на та питања траже неке претходне одговоре: (1) Да ли се уопште може добити пристанак на анкету у друштвеној клими обојени радом поменуте тријаде? Ко су они који одбијају да одговоре на питања анкетара: шта о њима знамо, ако уопште нешто знамо? (2) Да ли има истраживача којима је стало до коректно и професионално изведеног истраживања? Ако таквих има, да ли они могу да дођу до прилике да реализују неко истраживање? Да ли има наручилаца за њихова истраживања? (3) Ако постоје моћни политички субјекти који су спремни да застрашују, уцењују и подмићују цели гласачки народ, зашто објект тих радњи не би били и сами истраживачи, зашто би баш они били изузетак? На крају, ту су и питања о томе како сам заплашен, уцењен и подмићен народ види могућност да искаже своје, а не изнуђено мишљење и своје изборно опредељење, а не оно које се од њега безусловно захтева? Какав је одговор народа на све принуде и изнуде, уочи избора и после избора?
