Срђан С. Владетић

За време Августове дугогодишње владавине римска држава постаје најмоћнија античка империја. Увођењем новог облика државног уређења неминовне су биле измене, реформе или чак увођење нових органа, института и доношење нових закона. У низу закона које је донео, значајно место припада тзв. „кадукарним законима“ (lex Iulia de maritandis ordinibus, lex Papia Poppea) и lex Iulia de adulteriis coercendis, чији је циљ био заштита породичног морала и брака, као и повећање наталитета. У раду ће бити указано на стање римског друштва које је претходило овом законодавству, садржини ових закона, као и ефектима који су њима постигнути.

За време владавине Октавијана Августа Рим је претрпео највећу промену у својој историји – после 500 година, републику ја заменио принципат (прикривена монархија). Ова промена и свеобухватне реформе које су је пратиле створиле су од Рима највећу античку империју. Али, оне нису могле бити спроведене без истовременог процеса верског препорода. Као што је, кроз поштовање политичке традиције и институција републике, постепено увео монархију, Август је на сличан начин извршио и верску реформу – поштујући веру прадедова и њихових обичаја, увео је царску веру. Користећи историјско – правни метод, у раду ће бити указано на то како је овај владар обновио стару римску религију и у њу увео нови елемент – царски култ чије ће се последице осећати вековима касније.

Сарајевски атентат је инспирисао ауторе да обраде улогу адвоката Рудолфа Цистлера у судском поступку који је вођен тим поводом. Последице Цистлеровог понашања су далекосежније, јер утичу на вредносни доживљај адвокатске професије, што је предуслов за делотворно остваривање права на одбрану. У том циљу, мисаоно-логичка структура рада је заснована на повезивању питања општег контекста адвокатске професије и права на одбрану са Сарајевским процесом и Цистлеровом улогом у њему. Обрадом ових питања, циљано се тангира политичка позадина и подлога судског поступка вођеног пре једног века. Сагласно томе, и методолошки приступ приликом анализе назначених питања заснован је на квалитативном комбиновању аксиолошких, нормативно-правних и историјских истраживачких поступака. Користећи се истакнутим резултатима спроведеног истраживања предметног проблема, оправдано је извести закључак о значајности удела који адвокатска професија има у остваривању права и слобода у државно-правним порецима, а нарочито у њиховим кризним тренуцима.