Срђан Будисављевић
ЛЕГИТИМИТЕТ ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ КОД ТОМАСА ХОБСА
Смисао и циљ рада је осветљавање карактера и изворишта специфичног концепта легитимности суверене државне власти у филозофско–политичкој мисли Томаса Хобса. Наиме, као принципијелни легитимиста и заговорник владарског апсолутизма, Хобс у фокус својих разматрања у значајној мери укључује и експланацију порекла и опсега владарских овлаштења у односу на поданике, па се као основна преокупација рада намеће потреба продирања у срж ауторовог доживљаја света и човека, те његових опсервација основних друштвено – политичких организационих форми, како би се на бази тих сазнања креирала платформа за вредновање Хобсових закључака о оправданости снажне државне власти. У првом делу овог приказа тежиште ће бити стављено на претресање Хобсове интерпретације природе и понашања човека као појединца и као припадника одређене друштвене заједнице, да би са те антрополошке проблематике направили прелаз ка разматрању механизама у којима Хобс препознаје основе конституисања организоване друштвене заједнице и снабдевања носиоца власти сувереним владарским овлаштењима. Посебан ће осврт бити учињен у односу на Хобсово претресање проблема моралности као једног од фактора којим се профилише питање легитимитета државне власти, те које се као лајт мотив протеже кроз значајан део Хобсове доктрине.
ПОЈАМ ТОТАЛНЕ ДРЖАВЕ КОД КАРЛА ШМИТА
Смисао и циљ рада је осветљавање концепта тоталне државе као једног од стожера политичко-правне мисли контраверзног немачког правног мислиоца Карла Шмита. Наиме, целокупно његово дело читаву једну епоху бива маргинализовано услед ауторове идеолошко-политичке неподобности, те његова реафирмација снажно побуђује интересовање млађих генерација читалаца. У том смислу, управо криза модерне либералне државе изнова отвара врата актуелизацији овог идејног комплекса. Поред претресања концепта тоталне државе који се налази у фокусу овог рада, па и читаве Шмитове политичко-правне мисли, као својеврсна противтежа декаденцији друштвено-политичке праксе либералне грађанске државе, учињен је и осврт на још неке од значајних момената Шмитовог учења о држави. У том смислу, дотакнута је и проблематика односа пријатељ–непријатељ, као фундаментални критеријум политичког разврставања и један од кључних фактора друштвене динамике, те питања као што су деполитизација јавне сфере, односно конституисање тзв. законодавне државе као неоспорних симптома дозревања либералног политичког поретка и растакања традиционалне државе.
