Соња Вујовић
ЕФЕКТИ ЕРОЗИЈЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА НА КОНКУРЕНТНОСТ СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ
На почетку новог миленијума људски капитал, кумулативно детерминисан кроз знање, вештине, искуства, инвентивност, компетенције, контакте и ентузијазам који су људи спремни да инвестирају у радни и стваралачки процес препознат је као основни покретач развоја сваке економије засноване на знању и иновацијама. Савремене тенденције развоја у земљама тржишне привреде показале су да су образовање и стварање људских ресурса у самом врху приоритета националних стратегија и политика социјалног, економског и технолошког напретка. Циљ рада је да укаже да се на глобалном нивоу конкурентност може креирати и очувати једино стварањем новог и применом постојећег знања које постаје примарни ресурс сваког модерног друштва и развијене привреде. Исто тако, намера је да се, након аналитичко дескриптивног приказа разлога привредног, социјалног и демографског суноврата и компаративне анализе атрактивности и способности земље да привуче и задржи таленте предложе мере за спречавање квантитативне и квалитативне ерозије људског капитала која је током последње две деценије актуелна на простору Републике Србије. Аутор наглашава потребу да се у што краћем периоду, енергичном и заједничком акцијом државе, њених институција, привредних субјеката и медија изграде мостови између привреде, науке и друштва како би се створио амбијент привлачан за интензивнији „прилив” људског капитала највишег квалитета.
