Снежана Ђорђевић

Чланак се бави значајем примена ИKТ у јавном сектору на локалном нивоу. Фокус је на већој доступности информација за грађане, њиховој партиципацији, већој транспарентности у раду локалних власти (органа, установа и предузећа) и на побољшању квалитета услуга. У раду се анализира значај ко-продукције као вида укључивања грађана у креирање ИТ пакета и апликација и у процес одлучивања уопште.

Надаље, анализира се улога службеника као важних актера примене јавних политика, програма и пакета услуга који раде уз подршку е-програма. Прати се обим дискреције коју службеници имају и њихова мотивисаност да допринесу бољим резултатима. Идентификује се разлика у њиховом понашању ако раде у централизованом или децентрализованом систему, тј. у (енг. top down) или (енг. bottom up) приступу политици.

Основни циљ рада је да се добра искуства развијених земаља искористе код нас - приказ домета дигитализације у Србији, анализирајући активности државе и локалних власти у развоју е-управе.

Теоријско методолошки приступ: Методе истраживања су анализа постојећих студија у овој области (дескрипција), синтеза у извођењу закључака, приказ примера добре праксе и њихова компарација са могућностима примене у Србији (анализа активности државе и локалних власти).

Резултати рада: У Србији је при примени ИКТ апликација у јавном сектору слабо укључивање грађана, слаба ко-продукција и слаба укљученост службенике што смањује њихову мотивисаност а тиме и креативни допринос резултатима.

Закључак: Квалитетна примена ИТ у јавном сектору, посебно на локалном нивоу, тражи веће укључивање грађана у процесе одлучивања јер су они, као и службеници који примењују програме, битан чинилац креирања адекватних и одрживих политика и пакета услуга.

Предмет овог чланка је анализа начина вођења политике становања и решавања проблема социјалне искључености и сегрегације у градовима у Шведској. Ова држава је у време благостања имала један од најдемократскијих концепата доступног становања да би са неолибералним концептом предузетниког управљања направила велике промене. Те промене су довеле до примене нових механизама и инструмената управљања али је дошло и до већих социјалних разлика, до пораста сиромаштва, социјалне изолованости и сегрегације због запуштања бриге о доступности станова. У том смислу су искуства шведских градова врло интересантна и за Србију као транзициону земљу која је са модела доступног и мешовитог становања прешла на тржишни модел. И у Србији држава и локалне власти запостављају стамбену политику. Циљ ове анализе је идентификација разлога и последица преласка на неолиберални модел те како Србија може да предупреди проблеме који су настали у Шведској, да обезбеди доступне станове својим грађанима а смањи шансе за сегрегацију и сиромаштво. Методе: анализа модела становања, студија случаја џентрификације у четири града у Шведској, те компарација са стањем у Србији и Београду (видови џентрификације). Закључак: Доступност стана, поред доброг образовања и квалитетног посла спадају у најбитније чиниоце благостања за појединце те политику становања и у неолибералном амбијенту треба неговати, пре свега у односу на социјално осетљиве категорије. Резултат: Чланак указује да у Србији треба подићи осетљивост за проблеме сиромашних, подићи квалитет база података, креирати индикаторе као инструменте праћења и вредновања резултата ове политике уз партиципацију грађана.

Социјална политика спаде у заједничке политике земаља Европске Уније јер ова област значајно доприноси квалитету живота становника и заштити посебно осетљивих социјалних група. Предмет анализе je улогa локалне власти (Европски стандарди и стање у Србији) као ниво који је најближи грађанима, те има могућност да креира политике, програме и пакет социјалних услуга које кроји према потребама грађана. Циљ рада је да идентификује капацитете које су локалне власти изградиле у овој области, те поља на којима је могуће подићи квалитет рада у Србији (учење из искуства и добре праксе других, успешних земаља). Теоријско методолошки приступ: биће приказано стање у Србији (истраживање о субсидијаритету), начин рада као и компаративна искуства у свету. Очекивани резултати и закључак рада: Чланак ће указати на стање у Србији и на простор који постоји да би се системски ојачали капацитети локалних власти у овој области: а. значај стратешког планирања локалне власти уз свест да социјална заштита мора бити сагледана контекстуално и мултидисциплинарно; б. Значај већег укључивања грађана у креирање пакета услуга да би одговориле потребама конкретних становника; ц. Боље информисање грађана о понуди (јавног и приватног сектора), боља контрола услуга социјалне заштите (квалитет индикатора, квалитет база података) као и квалитет контролних инструмената: инспекције, ИТ пакети: грађанин инспектор. Испитивање задовољства грађана услугама, уз могућност корекцију слабости је изузетно важан аспект о коме власти морају бринути.

Овај чланак приказује специфичности политике урбаног планирања и градње уопште, са посебним освртом на специфичности стања у Србији. Чланак анализира најважније актере у овом пољу, њихове односе, поделу надлежности, процес одлучивања, процесе креирања, реализације и вредновања политике и пројеката у овој области. Посебно се фокусира на процедуре, те коначне резултате и ефекте политике у смислу обезбеђивања складне, функционално и развојно одрживе заједнице, пријатне за живот и рад. У раду се користи компаративна анализа Шведске као друштва које је обезбедило професионалне и демократске стандарде у овој области, што је добра основа за приказ слабости нашег друштва као и могуће правце корекције и побољшања. У прилогу су, поред теоријских анализа, дати и бројни  подаци из емпиријских истраживања као и сликовити примери злоупотреба грађевинског земљишта кроз приватизацију, појава олаке пренамене земљишта, непоштовања професионалних стандарда, слабе доступности података, нетранспарентности процеса одлучивања, угрожавања јавног интереса и јавног добра кроз "тајкунске" пројекте. Ради веће јасности како се у пракси одвијају ови процеси, текст се завршава студијом случаја новог капиталног пројекат Београд на води.

У овом тексту ћу објаснити појам и значај јавне политике, процес анализе, инструменте и типове јавних политика. Други део анализе је посвећен специфичности приступа у креирању и реализацији јавних политика од грађана према власти и допринос ових процеса демократизации друштва. Трећи део анализе је мини студија случаја Србије која обухвата квалитет укупног система и институционалног амбијента, улогу администрације и служби у укључивању грађана и примере добре праксе (општина Инђија) који се односе на реформисану општинску администрацију и на систем 48 у пружању услуга.