Слободан Антонић

У првом делу чланка описују се политичке прилике и страначке констелације уочи председничких избора у Србији 2022. године. Опозиција није могла да се договори око заједничког кандидата, који би могао да парира фавориту Александру Вучићу. На крају су прозападна и суверенистичка опозиција изашле с више кандидата. Део прозападне опозиције је процењивао да Здравко Понош има шансе да се нађе у другом кругу, против Вучића. У другом делу чланка описују се председничке кампање кандидата, износе се резултати избора и реакције у јавности на њих. Вучић је убедљиво победио већ у првом кругу, освојивши двеста хиљада гласова више него 2017. године (2.224.914 наспрам 2.012.788). То је изазвало констернацију дела прозападне јавности и нападе на српске бираче да су ауторитарци и националисти. У завршном делу чланка расправља се о стабилности Вучићеве власти. Она се налази у процепу између већинског проруског расположења бирача, и антируске политике САД и ЕУ. Само великом политичком вештином Вучић може да избегне да пропадне у тај процеп.

Приказ књиге: Винко Ђурић, Путинизам: историја, теорија, пракса, Београд, ИПС, 2008, стр. 192

„Мрежа школских другара“ (old boy network) је бри­тански идиом који означава социјалне или пословне везе које постоје између некадашњих питомаца угледних приватних школа, попут Итона, или Оксфорда и Кембриџа. Те мреже омогућавају њиховим припадницима лакши улазак у елиту и останак на елитним позицијама. Аутор испитује да ли се овај појам може применити на део српске политичке елите који се налази у окружењу Председника републике. Анализа показује да су актери о којима je реч генерацијски блиски, да потичу из истог социјалног миљеа (махом из више средње класе), да су похађали београдске гимназије и кретали се у истим културним круговима. Све je то омогућило њихово брзо међусобно „препознавање“ и „конектовање“, и доцнији заједнички наступ као политичке и интересне групације. Ако појам „мреже школских другова“ не схватимо буквално, већ у ширем, социолошком смислу као успостављање мреже људи који су потекли из истог социјалног и културног миљеа и који су успешно привилеговали важне социјалне или економске трансакције онда ce тај појам може приклад­но применити и у анализи виших ешалона српске политичке класе.

Овај чланак је наставак ауторовог ранијег текста „'Мрежа школских другара' у политичкој елити Србије“. Износе се нове чињенице које су се у међувремену појавиле, као и нова сазнања аутора која се тичу објашњења неких подата­ка из претходног текста. Аутор афирмише општу хипотезу о постојању политичког капитализма у Србији, али указује да појединачне хипотезе о начину његовог функционисања ипак захтевају додатне податке и нова истраживања. Нажалост, борем када je реч о истраживању српске елите, уверљивост и бројност научно релевантних чињеница којима располажемо још увек су знатно мањи од објашњавалачких амбиција наших хипотеза и теорија.

У првом делу рада износе се главни евроскептички ар­гументи присутни у јавном мнењу Србије и описује транзиција појединих српских странака ка евроскептицизму. У другом делу рада указује се на тренд (2007-2013) опадања евроентузијазма (ca 72 на 46 посто), односно пораста евро­скептицизма (са 21 на 39 посто, као и неодлучности, са 7 на 15 посто). Међутим, тај тренд се не види по саставу скупштине, где 93 посто места заузимају евроентузијастичке странке. Овај парадокс се разматра у трећем делу рада, где се показује да највеће заслуге за овај раскорак припада владајућим странкама, СНС и СПС, чија руководства воде чврсту пробриселску политику, иако су њихови гласачи изразито амбивалентни. Xoћe ли се наведени тренд и у будућности наставити, по аутору ћe зависити од политичке конјунктуре, а првенствено од исхода садашњих преговора Београда и Брисела (одн. Приштине) о решавању косовског питања.

Осврт на књигу: Милош Кнежевић, Евроскептицизам: 111 евроскептичких фрагмената, Заслон, Београд, 2008, стр. 232.

Кондомиијум је подела суверености над неком територијом између две државе. Аутор износи модел по коме се косовско питање решава тако што Србија и ЕУ успостављају кондоминијум над Косовом. У питању је асиметрични кондоминијум зато што ЕУ није држава. Србија и ЕУ заједно именују Високог представника на Косову. Грађани Косова могу изабрати да уз држављанство кондомонијума имају и држављанство Србије. Они такође могу изабрати да буду део српског просветног, здравственог или социјалног систе­ма и да порез плаћају Србији. Србија и Косово се одвојено интегришу у ЕУ. Коначни статус Косова биће решен након пуне интеграције Србије у ЕУ.