Слађан Милосављевић
МОГУЋА РЕШЕЊА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ
Ситуација у вези са новим статусом Крима и њен утицај на политичко-безбедносне односе мора се промишљати кроз реалистичну призму глобалних геополитичких процеса у савременом међународном поретку, али и кроз анализу реалног статуса и улоге Русије у тим процесима, с обзиром да се Крим од 2014, de facto налази у њеном саставу. Стога је потребно сагледати различите аспекте промене статуса Крима (правни, геополитички, историјски), као и њихов повратни утицај на безбедносна дешавања не само у Црноморском региону, већ и на глобалном нивоу. Међузависност и условљеност политичко-безбедносних процеса у региону Црног мора и промене статуса Крима су очигледне и лако доказиве. Међутим, динамичност промена тих процеса, усложњава дефинисање могућих опција за решавање проблема. Велики број респектабилних аутора износе становиште о Украјини, као простору где ће се ломити копља светске политике у првим деценијама XXИ века и да ће управо Украјина бити полигон за остваривање глобалне доминације када је у питању геополитичка редистрибуција моћи. Русија настоји да онемогући стварање новог „геополитичког пејзажа“ на постсовјетском простору који би представљао безбедносну претњу њеним интересима. Тренутни односи Русије и већине западних држава су на најнижем нивоу од времена Хладног рата. Ова схватања, поткрепљена ставовима о постојећим политичким, идентитетским и културно-цивилизацијским противречностима и поделама украјинске државе и друштва, говоре о значају и актуелности проблема у вези са Кримом и ситуацијом на истоку Украјине, који надилазе регионалне оквире и као такви имају готово опредељујући утицај на војно-безбедносна дешавања у региону и на целокупном евроазијском простору. Крим данас представља минијатуру глобалног сучељавања интереса главних геополитичких актера данашњице.
