Мср Саво Симић

Срђан Перишић. 2022. Геополитика и Срби. Београд: Филип Вишњић, стр. 277

Циљ истраживања у овом раду је утврђивање четири кључна контекстуална политичка узрочника у обликовању политичког оквира за одржавање ванредних парламентарних избора 2022. године. Неки од њих припадају процесима дужег трајања попут назадовања демократије и оспоравања изборних услова, док судруги продукт актуелних политичких збивања у виду еколошких протеста, опозиционог бојкотовања избора и рата у Украјини. Као централни фактор издвајамо изостанак међупартијског дијалога и опозиционог учествовања на изборима 2020. године, производећи готово једностраначко представничко тело и недостатак парламентарног плурализма. Упоредо сагледавамо и континуирану демократску ерозију Републике Србије, што је спречило дугорочно консолидовање демократских институција. Под другим узроком подразумевамо изборну калкулацију владајуће странке у обједињавању београдских избора са председничким и парламентарним. Као трећи фактор издвајају се еколошки протести 2021. године, иницирани након доношења спорних нормативних аката без претходно спроведене јавне делиберације. Четврти повод за нове изборе обухватио је позиционирање Србије у оквиру сукоба између Русије и Украјине, захтевајући преиспитивање опште воље грађана и консензус водећих политичких актера по питању Космета.

Зборник Тридесет година од обнове вишестраначја у Србији представља квалитетну збирку политиколошких научних радова о појединим сегментима изборног и политичког живота у Републици Србији. Индикативно наслов зборника упућује на обраду обимне хронополитичке целине, што би поједине читаоце иницијално навело на формирање закључка о прегледу читаве српске вишестраначке епохе. Заправо ретко које научно дело би могло да одговори на тематски и временски изазов тридесетогодишњег политичког кретања у Србији. Приређивачи су, похвално, у израду зборника укључили достатан број аутора из различитих научних институција са приличном слободом у дефинисању истраживачких тема. Додатно поједини радови зборника, нуде сет практичних политика за модификацију мањкавости политичког система Србије. У вези са тим, посебно се истичу радови Слободана Зечевића о институционалном дизајну полупредседничког система и Милана Јовановића о нормативно-изборним променама везаним за партије националних мањина. У осврту кратко и уједначено приказујемо кључне резултате целокупног ауторства, ограничени обимом ове научне форме.

Vanja Glišin. 2019. Balkan geopolitical paradigm: The Balkans in the geopolitical vision of the great powers. Sremski Karlovci: Kairos, 160 p.

Приказ: Иван Крастев. 2017. Ометена демократија - глобална политика протеста. Београд: Службени гласник, 70 стр

Prikaz: Slobodan Antonić 2022. Dva zavetna naroda: Rusi i Srbi. Beograd: Katena Mundi, 77 str.

Пре него се упутимо у детаљнију анализу књиге Милоша Кнежевића, сувисло је за поменути његов позоран и дуготрајан рад не само у истраживачком и научном пољу (24), већ и у области практичног, нефантазмичног, учешћем на бројним скуповима и конференцијама (27–28). Није потребно навести више од чињенице да аутор у овој области има девет написаних књига, па разумети да је један од изразитих познавалаца српског проблема Косова и Метохије током дужег хронополитичког периода модерне српске политичке историје. Осим појединих сложеница и метафора својствених политиколошком академском дискурсу, Кнежевић оставља довољно простора за созерцање или контемплацију чак и обичном косовском или политичком лаику. Књига Милоша Кнежевића представља водич не само за схватање косовског питања као суштински највиталнијег и најцелисходнијег српског него и као даљи путоказ за будуће самостално истраживање мисаоног, духовног, културног, полит-економског богатства и територијалног положаја јужне српске покрајине у српској прошлости, садашњости, али и будућности. Уосталом само емпиријски наводи и референце које је Кнежевић истакао у овом делу, довољно су вредни хвале и поштовања – факат да се осврће и анализира забележене мисаоне целине важних историјских личности о Косову и Метохији – јер евидентно је да и тренутно поседују историјску и вредносну трајност.

Приказ књиге: Иван Крастев. 2013. С вером у неповерење: Може ли демократија да опстане када не верујемо својим лидерима. Београд: Клио, 100 стр.

Приказ књиге: Владимир Вулетић. 2008. Између националне прошлости и европске будућности. Београд: Службени гласник. 178 стр.

У овом раду покушаћемо да одговоримо на питање по чему се разликују два успостављена култа личности у Северној Кореји и Кини. Пре свега испитујемо шта се подразумева под култом личности и које су његове инхерентне карактеристике према излагању тематских аутора. У тој намери ћемо направити дистинкцију у образлагању историјског облика са модерно изграђеним култом личности. Потом се фокусирамо на анализу успоставе савременог култа у Северној Кореји под утицајем Ким Ил Сунга и Мао Цедунга у суседној Народној Републици Кини. Разлози за компарацију су многобројни. Временска одредница формирања култа личности у наведеним државама је слична, политички услови у којима су настали и облик власти формиран према моделу Совјетског Савеза као заједнички именитељ оба режима. Истраживачке методе подразумевају употребу анализе садржаја при обради појединих говора, докумената у успостави базичних елемента култа личности и компаративну анализу при одређењу и поређењу сличности и разлика између два успостављена култа.