Сања Јелисавац Трошић
ГЕОПОЛИТИЧКЕ (НЕ)ПРИЛИКЕ VS. „ЗАКАСНЕЛО“ РЕАГОВАЊЕ СПОЉНОПОЛИТИЧКЕ СЛУЖБЕ СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ У ПРОЦЕСУ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА
Предмет овог рада је установити потенцијале, капацитете и опасности у спољнополитичком деловању малих и микро субјеката међународних односа. Заправо, овим радом ћемо, на студији случаја спољнополитичких циљева Северне Македоније, установити условљеност као и ефикасност и ефективност у процесу реализације утврђених циљева, те колико су оне детерминисане ширим регионалним и међународним геополитичким околностима, а колико су заправо у узрочно-последичној вези за унутрашњим (не)приликама. Значајно за разумевање актуелне позиционираности међународног права у регулисању међународних односа, у раду ћемо анализирати и међународно-правни угао у контексту реализације спољнополитичких циљева Северне Македоније, уз истовремену заштиту идентитетских атрибута ове земље и већинског народа који живи у истој. Користећи методолошки оквир анализе садржаја постојећих података, потом компарације различитих временских оквира, те конкретизацију кроз поновну компарацију на равни геополитичких и унутрашњих околности, установићемо ваљани одговор на истраживачко питање: колико геополитичке прилике утичу на спољнополитичко деловање субјеката међународног права које карактерише изразито ограничене ресурсе у политичком, економском, војном и дипломатском контексту? Закључак овог рада, односно резултати у контексту науке о међународним односима јесте да је спољнополитички механизам малих и микро држава у савременим међународним односима у зависном односу када су у питању шире геополитичке околности, а и остваривање спољнополитичких циљева увек је у апсолутној узрочно-последичној вези са унутрашњим (не)приликама.
ТРГОВИНСКИ РАТ ИЗМЕЂУ СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА И КИНЕ И УРУШАВАЊЕ СВЕТСКЕ ТРГОВИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
Рад је подстакнут трговинским ратом САД и Кине и, као једна од последица тог рата, урушавањем мултилатералног трговинског система отелотвореног у Светској трговинској организацији (СТО). Општа хипотеза је да је трговински рат присилио СТО да започне реформу. Посебне хипотезе су: 1. да се трговински рат САД са Кином распламсао због неадекватности СТО да реши трговинске тензије 2. да је Трампова администрација својим потезима довела до блокирања рада Апелационог тела; 3. да је блокада Апелационог тела, уз већ присутни застој Доха рунде, изнудила званичне предлоге за реформом ове организације. Циљ рада је да се, применом критичко-аналитичког метода, испитају трговински потези САД, анализирају мере, документи и статистички подаци и утврди узрочно-последична веза трговинског рата и почетка реформе СТО. Рад започиње са мерама Трампове администрације у оквиру политике „Америка прво“, затим указује на слабости у раду СТО, а потом на пораст царина, протекционизма и парализу рада СТО, и на крају је анализа предлога три државе за реформу СТО. У раду се дошло до закључка да је трговински рат, осим својих разарајућих последица по стабилност и предвидљивост трговања, довео и до коначног суочавања са проблемима функционисања СТО и до почетка процеса реформи.
