Predrag Petrović
DA LI ĆE KINESKA VALUTA TOKOM 2020-IH DOBITI GLOBALNI STATUS?
Pandemija KOVID-19 i s njom povezana ekonomska kriza katalizuje rebalans u globalnoj moći, od Zapada ka Istoku, što se odražava i na valutna tržišta. Procene su da će značajno ojačati uticaj renminbija (RMB) tokom treće decenije 21. veka, da bi na kraju tog perioda on postao treća najveća rezervna valuta. Ovo je povezano sa rastućom spremnošću stranih investitora da uđu na jedno od retkih tržišta kapitala za koje se očekuje značajan rast u post-KOVID-19 eri, pre svega zahvaljujući ubrzanju liberalizacije kineskog finansijskog tržišta i očekivanoj apresijaciji RMB tokom 2020-ih. Kineski pomaci na razvoju prve suverene digitalne valute će takođe imati veliku važnost za internacionalizaciju RMB. Ogromna veličina kineske ekonomije, koja će 2028. verovatno prestići američku, i rastuća uloga RMB-a predstavljaju do sada najozbiljniji izazov za SAD i dolar. U nadolazećem multipolarnom svetu može se zamisliti da dolar nastavlja da igra pretežnu, ali ne kao sada ekskluzivnu ulogu, u međunarodnoj trgovini i finansijama. Dakle, jasno je da je RMB još uvek daleko od svetske rezervne valute, koja zahteva punu konvertibilnost i potpunu liberalizaciju tržišta kapitala, ali se put ka tropolnom monetarnom sistemu, koga bi činili dolar, evro i renminbi, nazire.
TRGOVINSKO-TEHNOLOŠKI RAT AMERIKE I KINE KAO POČETAK NOVOG HLADNOG RATA?
Beležeći konstantan snažan trgovinski deficit sa Kinom, SAD su se nadale da će povećanje tarifa i jačanje ekonomskih pretnji prisiliti Peking na sprovođenje reformi koje bi smanjile trgovinske neravnoteže i ojačale poziciju američkih kompanija u Kini (npr. kroz napuštanje subvencija i ukidanje obaveznog transfera tehnologije i ojačvanje prava intelektualne svojine). Ali, čini se da su to bila prilično nerealna očekivanja. Naime, bivajući u sve težoj poziciji, kineske firme su da bi minimizovale troškove, počele da povlače iz lanaca snabdevanja koje su podložne sankcijama SAD-a, nastojeći da umesto toga proizvedu input ili u zemlji ili u zemljama kineske sfere uticaja. Dugotrajni američko-kineski trgovinski konflikt će izazvati šokove koji će zahvatiti čitavu svetsku ekonomiju. Globalna konkurencija između Vašingtona i Pekinga će se intenzivirati bez obzira na napredak u rešavanju trgovinskih pitanja, budući da američka politika faktički promoviše podelu svetske ekonomije na dva konkurentna bloka. Na kraju, čini se da će zapadne zemlje biti prisiljene da private uspon Kine i da uključe tu zemlju u hegemonijsko jezgro ili da bude spremne za pojavu kontra-hegemonijske sile.