Петер Фурт

О МАСОВНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ ЊЕН ПОЛОЖАЈ КОД ПАНАЈОТИСА КОНДИЛИСА

Кондилис аргументује као неутрални аналитичар социјалних и политичких положаја које је он као историчар идеја представљао у обимним делима. Из његовог знања, преокрет од модерне ка постмодерни постаје очигледан такође и кроз промену мисаоних фигура. „Синтетичко-хармонично“ мишљење модерне замењује се „аналитичко-комбинаторијском“ фигуром мишљења постмодерне – као што се грађанско друштво смењује друштвеном формом „масовне демократије“. Појам масовна демократија успоставља везу са, у овом друштву преовлађујућом, масовном производњом добара и масовном потрошњом која јој следује. Друштво обиља које из тога настаје, темељно се разликује од свих претходних друштва повести човечанства, која су била друштва оскудице и тиме од људи захтевала аскезу, дисциплину, сублимацију. То су становишта која стоје на путу хедонистичкој масовној потрошњи. Масовна производња, услед поделе рада, води ка атомизацији друштва; свако се концентрише на себе, услед чега друштвена кохезија трпи и губи се. Подела рада и масовна потрошња циљају на једнакост потрошача, стога представе о једнакости, које се материјално тумаче, имају предност. Једнакост постаје динамички принцип, зато што сваки појединац у масовном друштву жели да се разликује од других, индивидуе у масама униформно изражавају различитост у модама које се брзо смењују и непрекидној или чак растућој потрошњи. Једнакост захтева поравнање вертикалних разлика, стога се укидају ауторитети, грађанске норме и разликовања су сувишни. Због атрактивности благостања широких маса, широм света долази до такмичења за све оскудније сировине Земље – и до повећаном употребом енергије изазваних климатских промена, (чиме се Кондилисова дијагноза мора допунити). Друштва са нетакнутом друштвеном кохезијом су у очувању основа живота свих нас при неопходним променама у предности у односу на она која том кохезијом више не располажу.