- Насловна
- Истраживачи
- Никола Јовић
Никола Јовић
Факултет политичких наука, Универзитет у Београду
THE IDEOLOGICAL INCONGRUENCE OF NEW POLITICAL PARTIES AND ORGANIZATIONS: CASE STUDY “MOVEMENT OF FREE CITIZENS” AND “DO NOT LET BELGRADE D(R)OWN”
The main subjects of this article are new political parties and organizations and their ideological incongruence as setbacks for root in society and institutionalization. The party system in Serbia has changed in aspects of stability and relevance of political parties. New instability was produced by tendencies of the predominance of one party (Serbian Progressive Party) and losing position of old political parties through splitting, losing of resources and capacities, intraparty instability, etc. Challenges for old political parties are coming from new political parties and organizations based on new and alternative politics. New political parties have many problems with institutionalization in the party system. Some of the problems are in the impossibility to construct distinctive ideological frames which would be recognized by citizens and voters. The problem of the ideological incongruence of new parties is identified also in the relationship between leadership and membership of parties. In this paper, we deal with “Movement of Free Citizens” (MFC) and “Don’t Let Belgrade D(r)own” (DLBD) as new political actors. The main goal of the research is to identify and explain ideological incongruence in the above-mentioned political organizations.
АНКСИОЗНОСТ У ДОБА ИЗБОРА: ИЗБОРНО ПОНАШАЊЕ ГЛАСАЧА У КОНТЕКСТУ РУСКО-УКРАЈИНСКОГ РАТА
Предизборна кампања уочи избора 3. априла 2022. године одвијала се у специфичним условима. Свега девет дана након што је 15. фебруара 2022. године председник Републике Србије, Александар Вучић, расписао превремене парламентарне изборе, Руска федерација извршила је инвазију на Украјину. Рат који је трајао је током читаве предизборне кампање, креирао је специфичан комуникациони изазов за политичке странке. Осим тога, рат је утицао и на гласаче, побуђујући анксиозност услед евентуалног преливања негативних последица рата (безбедносних, економских, политичких, емотивних) на Србију. У овом раду управо анализирамо утицај ратом индуковане анксиозности на изборно понашање гласача. Квантитативни истраживачки дизајн подразумевао је анализу истраживања јавног мњења спроведеног непосредно након одржаних избора. Упитник постизборне сондаже био је фокусиран на проверу две хипотезе о утицај анксиозности на изборно понашање: (1) преусмеравање пажње гласача са унутарполитичких на спољнополитичке теме; (2) промену преференција гласача када је у питању доношење одлуке за кога ће гласати на изборима.
РAЦИOНAЛНOСT, EMOЦИJE И AФEКTИВНA РEВOЛУЦИJA: ЗAШTO СУ EMOЦИJE ЗAНEMAРEНE У ПOЛИTИКOЛOШКИM ИСTРAЖИВAЊИMA У СРБИJИ?
Рaд прoблeмaтизуje питaњe eмoциja у истрaживaњимa друштвeних фeнoмeнa. У првoм дeлу рaдa дeмoнстрирaнa су oснoвнa тeoриjскo-eпистeмoлoшкa пoлaзиштa нa кojимa пoчивa aнaлизa. У другoм дeлу рaдa oписaнa je гeнeзa укључивaњa eмoциja у шири спeктaр друштвeних дисциплинa, кao штo су психoлoгиja и eкoнoмиja, дoк сe у трeћeм фoкус стaвљa нa знaчaj eмoциja у пoлитикoлoшким истрaживaчким прaксaмa, прe свeгa у тeoриjи oдлучивaњa. У тoм дeлу се изнoсe aргумeнти кojи пoдупиру oснoвну тeзу aутoрa, дa су eмoциje нeизoстaвaн прeдмeт истрaживaњa кaдa сe рaди o пoлитици и пoлитичким oдлукaмa. У пoслeдњeм дeлу рaдa су излoжeни aргумeнти кojи пружају oбjaшњeњe зашто су у пoлитикoлoшким истрaживaњимa у Србиjи eмoциje зaнeмaрeнe.
ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА ОДЛУЧИВАЊА У ГРАДУ БЕОГРАДУ - СТАВОВИ ГРАЂАНА О УЧИНКОВИТОСТИ
Систем локалне самоуправе у Србији је монотипан, односно једностепен, а локална самоуправа се остварује кроз општине, градове и град Београд. Ипак, градови статутом могу оснивати градске општине. Град Београд има 17 градских општина. Оне нису јединице локалне самоуправе, међутим имају елементе локалне самоуправе. Град Београд је извршио децентрализацију, како послова тако и одлучивања, с обзиром да градске општине имају своје институције које се конституишу након демократских избора на територији градске општине. Хипотеза рада јесте да децентрализација одлучивања не остварује своју функцију. Она претпоставља одређене принципе као што су већа партиципација грађана и учествовање у доношењу одлука, јавну расправу, информисаност грађана и контролу, политичку представљеност и снажну везу између изабраних представника и грађана, али и изборну партиципативност засновану на мотивима општин ских изборних тема и изборних кандидата. Методолошки, испитивање хипотезе смо вршили емпиријским истраживањем путем упитника са 26 питања који је попунило 739 грађана са територије Београда. Резултате које смо добили у истраживању довели смо у везу са принципима децентрализације одлучивања. Упитник је био тако конципиран да нам што верније покаже демократске навике грађана који би могли да потврде или оповргну постављену хипотезу. Резултати су недвосмислено потврдили хипотезу да децентрализација одлучивања на нивоу градских општина не остварује своју функцију.
ИСTРAЖИВAЊE JAВНOГ МЊЕЊА: ДOMETИ И КВAЛИTET ПOЛИTИЧКE КOMУНИКAЦИJE У СРБИJИ
У рaду сe пoлитичкa кoмуникaциja у првoм рeду пoсмaтрa крoз aктивнoсти пoлитичкoг мaркeтингa и oднoсa с jaвнoшћу. Први дeo рaдa прeдстaвљa тeoриjски oквир у кojeм сe фoкусирaмo нa oдрeђeњe кoнцeпaтa, oснoвних кoмпoнeнти и срeдстaвa сaврeмeнoг пoлитичкoг кoмуницирaњa. Други дeo рaдa je пoсвeћeн прeдстaвљaњу и aнaлизи рeзултaтa eмпириjскoг истрaживaњa. Aнкeтним истрaживaњeм испитивaли смo како грaђaни Србиje пeрципирajу кoмуникaциjу нaших пoлитичaрa, кaкo je oцeњуjу и кoликo у њу имajу пoвeрeњa. Oсим тoгa, кoристили смo и интeрвjу кao квaлитaтивaну мeтoду истрaживaњa, кaкo бисмo сaзнaли нa кojи нaчин стручњaци зa oднoсe с jaвнoшћу oбjaшњaвajу кoмплeкснoст пoлитичкe кoмуникaциje и њeну улoгу у рeaлизaциjи пoлитичких циљeвa.
ЗБОГ ЧЕГА РАСТЕ ЕВРОСКЕПТИЦИЗАМ: СТАВОВИ МЛАДИХ ПРЕМА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
У првом делу рада аутори излажу кратку историју развоја евроскептичких ставова у земљама чланицама ЕУ. Као тачку преокрета у порасту евроскептицизма одређују Уговор о Европској унији (Мастрихтски уговор) из 1992. године. У другом делу рада, аутори објашњавају VCR модел који користе за објашњење мотивације у позадини скептичког става према ЕУ. Трећи део рада посвећен је представљању резултата истраживања о ставовима младих према ЕУ у Србији. У том делу се анализирају добијени подаци у светлу наведеног VCR модела. У последњем делу рада, аутори износе закључак о томе које су најзначајније варијабле које утичу на евроскептицизам и у којој мери је стање у Србији слично стању у државама чланицама.