Нада Доброта Давидовић
ИНСТИТУЦИОНАЛНИ КАПАЦИТЕТИ СРБИЈЕ У РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА ДЕЦЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ
Рад је посвећен разматрању и критици постојеће политике и нормативних приступа проблемима деце са сметњама у развоју у Републици Србији. Аутори представљају, анализирају и критикују постојећа решења и предлажу свеобухватне мере којима би био дат значајан допринос процесу идентификације, анализе и пружања помоћи и подршке деци са сметњама у развоју. Анализа ситуације у којој живе ова деца, показује да у њиховом животном простору постоје бројне препреке које стоје на путу задовољењу њихових потреба. Подаци о учесталости сметњи су веома хетерогени, због коришћења различитих критеријума за њихово идентификовање. Због непостојања обједињених централизованих података о овој популацији, немогуће је пратити кретање ове појаве у односу на друштвено-економске и социјалне промене. Утврђивање облика и заступљености сметње у развоју, код деце опште популације може указати на потребе индивидуализације рада у васпитно-образовним институцијама, уз поштовање основних постулата инклузивног образовања, као и на мере клиничког третмана за сваку од утврђених категорија сметњи у здравственим институцијама. Утврђивање преваленције сметњи у развоју омогућило би прецизно планирање обима и структуре програма секундарне и терцијарне превенције у оквиру здравствених, васпитно-образовних и установа социјалне заштите, док би увид у заступљеност сметњи омогућио шире планирање ментално-хигијенских и културних мера за побољшање квалитета живота ове деце.
