Миона Гајић

Друштвене промене крајем прошлог века су довеле до наглог пораста броја проблема у понашању и сукоба са законом деце и младих, које не прате одговарајуће мере друштвене заштите. У заштити ове деце и младих се преплићу правосудни систем и систем социјалне заштите. Бројна истраживања указују на ефикасност и праведност мера и услуга у заједници за ову групу, а неопходност њиховог развијања је уткана и у међународне инструменте. Услуга дневног боравка има посебно место у Закону о социјалној заштити, а услуга дневног боравка за децу и младе са проблемима у понашању (ДБДМПП) у тзв. Малолетничком закону. Заснована је на концепту људских и дечјих права, плурализма услуга и екосистемској перспективи. Циљ рада је сагледавање актуелне ситуације у реализацији услуге дневног боравка за децу и младе са проблемима у понашању и потреба за даљим развојем. Услед вишегодишњег тренда опадања броја ДБДМПП истраживање је реализовано 2022. гогдине међу пружаоцима услуге у једина два активна лиценцирана ДБДМПП, у Бору и Крагујевцу. Резултати анкете и интервјуа показују важност останка деце и младих у њиховом природном окружењу, партиципације њих и њихових породица у сваком кораку реализације услуге, адекватне обуке стручњака, борбе против предрасуда због којих они не добијају заштиту која им је потребна и развијања механизама одрживости њеног квалитета и ефикасности. Показује се недостатак системског решења за развијање и одрживост ове услуге, која је често препуштена пројектном финансирању.

Циљ рада је анализа истраживања која се баве утицајем етничких и расних предрасуда и дискриминације на психосоцијални развој деце, припадника маргинализованих група, и давање на доказима заснованих препорука које указују на неопходност промена, ради унапређивања њиховог положаја. Рад се заснива на анализи постојеће научне литературе, а метод рада који се користи је анализа садржаја докумената. Како бисмо остварили наведени циљ неопходно је пре свега дефинисати основне појмове попут етничке групе, расе, предрасуда и дискриминације. Након тога, даћемо кратак приказ извора предрасуда, као и функција стереотипа и предрасуда. Посебну пажњу посветићемо утицају расних и етничких предрасуда на психосоцијални развој деце, припадника ромске националне мањине са анализом њиховог положаја у систему социјалне заштите у Републици Србији. У закључку ћемо указати на неопходност промена система социјалне заштите, унапређења законодавног оквира и усвајање нових вештина, метода рада запослених као и неопходност оснаживања корисника и укључивањa у нове програме рада, намењене деци и породицама из маргинализованих друштвених група.

Деца у систему алтернативне бриге заслужују једнаке могућности и једнако поштовање права као и деца која живе у биолошким породицама. Неопходно је да права деце на алтернативном старању имају централно место у свим процесима бриге. Њихова права и добробит захтевају посебну пажњу и морају се чувати и сматрати неповредивима. Како би операционализовала опште стандарде Конвенције о правима детета, Генерална скупштина Уједињених нација 2009. године усвојила је документ “Смернице за алтернативно старање о деци”. У Републици Србији за сада не постоји закон који обједињује сва права детета, али су одредбе које права детета штите разасуте по бројним законима. Права детета су инкорпорирана у Закон о социјалној заштити,  Породични закон,  поједине правилнике и уредбе. На иницијативу Савета за права детета 2019. године урађен је Нацрт закона о правима детета и Заштитнику права детета. Идејно је овај закон замишљен тако да на једном месту обједини права детета, инструменте за промоцију, унапређење, координацију и контролу реализације. Актуелно овакав закон не постоји нигде у правној пракси у Европи. Његов садржај покушава да одговори објективној стварности не бежећи од основне суштине која је дефинисана у оквиру Конвенције о правима детета. Предмет овог рада јесте стављање у фокус права деце на алтернативном старању, односно перцепција детета као целовитог бића – појединца, члана породице и заједнице са правима и одговорностима адекватним његовом узрасту и степену развоја. Такође, део рада је посвећен подробнијем објашњењу значаја два врло комплексна права, чије остваривање доприноси  здравом развоју деце и младих на алтернативном старању, а то су право на партиципацију и право на идентитет. Значајност дечијих права у систему алтернативне бриге се огледа у обезбеђењу једнаких могућности за децу на алтернативном старању и децу у биолошким породицама; додатној помоћи и подршци деци у систему алтернативне бриге због осетљивости ситуације у којој се налазе и њихове рањивости; поштовању и сензитивности за њихове различите карактеристике у погледу: узраста, пола, етничке припадности, инвалидитета и слично.