Miloš D. Hrkalović

Predmet rada jeste odnos civilnog društva i države, odnosno razvoj navedenog odnosa. Tokom dugog vremenskog perioda u kojem zajednički egzistiraju civilno društvo i država, došlo je do izrazito velikih promena u odnosu prvog entiteta prema drugom, ali i obratno, naročito kada posmatramo kolektivne aktere u okviru civilnog društva. Cilj rada je dvostruk: prvo, na naučnoj osnovi će se ukazati na pojavu koju autor naziva paradoks civilnog društva, budući da civilno društvo u procesu kreiranja javnih politika zauzima deo tradicionalno shvaćenog polja političke države čime se brišu inicijalno postavljene granice; drugo, ukazaće se na društvene implikacije koje proizvode promene na početnom dihotomnom nivou civilno društvo – politička država.

Rad se bavi Odborom Agencije za borbu protiv korupcije, kao organom Agencije za borbu protiv korupcije koji ima značajne nadležnosti, među kojima jeste i rešavanje u drugostepenom postupku, odnosno odlučivanje po žalbama na odluke direktora. Odboru Agencije za borbu protiv korupcije prilikom odlučivanja po žalbama direktno asistira Kancelarija Odbora. Takođe, obrađuju se problemi u odlučivanju po žalbama, kao i praksa Odbora Agencije za borbu protiv korupcije za 2011, 2012. i 2013. godinu. Praksa Odbora Agencije za borbe protiv korupcije će se, pored odlučivanja po žalbama, ukratko prikazati i na primeru odlučivanja po vanrednim pravnim sredstvima. Oba prikaza će sadržati broj donetih odluka, kao i sadržinu prvostepenih odluka. Posebno će se osvetliti i određene nelogičnosti koje se mogu identifikovati u institucionalnom aranžmanu kada je reč o prvostepenom i drugostepenom odlučivanju u Agenciji za borbu protiv korupcije. Cilj rada jeste da se ukaže na institucionalno ustrojstvo Agencije za borbu protiv korupcije u domenu Odbora, prvi kratkoročni ciklus odlučivanja po žalbama, te da se predlože pojedina rešenja kojima je moguće unaprediti rad Agencije za borbu protiv korupcije.

Predmet rada jeste proaktivna transparentnost organa javne vlasti, tačnije proaktivna transparentnost antikoruptivnog ponašanja kontrolnih tela u Srbiji. Cilj rada je da ukaže na značaj koji sa sobom nosi proaktivna transparentnost kontrolnih tela, posebno antikoruptivnih aspekata u njihovom radu, ali i da se pokaže trenutni pravni okvir i relevantne slabosti koje postoje u pojedinačnim srpskim nezavisnim kontrolnim telima. Konkretno, obradiće se proaktivna transparentnost ponašanja tri kontrolna tela – Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Komisije za zaštitu konkurencije, u tri antikoruptivna segmenta – javnim nabavkama, zaštiti uzbunjivača i planu integriteta posredstvom njihovih internet stranica. Tri studije slučaja kontrolnih tela će nam na jasan način pružiti uvid u realno stanje. Pitanje na koje rad želi da odgovori jeste koliko su analizirana kontrolna tela proaktivno transparentna u antikoruptivnom ponašanju i na koji način se ona može unaprediti. Zaključak do kojeg se došlo jeste da je proaktivna transparentnost antikoruptivnog ponašanja najveća u zakonski propisanim segmentima, ali da postoje i određeni izuzeci.

Predmet rada jeste liderska izborna kampanja, tačnije liderska izborna kampanja u Republici Srbiji, sa naglaskom na Srpsku radikalnu stranku 2016. godine. Cilj rada je da ukaže na fenomen liderske kampanje, naročito u našoj državi, kao i da osvetli druge fenomene koji su sa njom u neposrednoj vezi, kao što je personalizacija politike. Konkretno, obradiće se kampanja Srpske radikalne stranke u poslednjem parlamentarnom izbornom ciklusu 2016. godine, posredstvom više indikatora. Studija slučaja Srpske radikalne stranke će nam pružiti uvid u samu kampanju te stranke, ali i u stanje kada je reč o konstitutivnim elementima liderskih kampanja u Srbiji. Rezultat rada jeste dokazivanje rasprostranjenosti liderskih kampanjau Srbiji, uključujući i onu Srpske radikalne stranke 2016. godine.