Милош Д. Хркаловић

Предмет рада јесте однос цивилног друштва и државе, односно развој наведеног односа. Током дугог временског периода у којем заједнички егзистирају цивилно друштво и држава, дошло је до изразито великих промена у односу првог ентитета према другом, али и обратно, нарочито када посматрамо колективне актере у оквиру цивилног друштва. Циљ рада је двострук: прво, на научној основи ће се указати на појаву коју аутор назива парадокс цивилног друштва, будући да цивилно друштво у процесу креирања јавних политика заузима део традиционално схваћеног поља политичке државе чиме се бришу иницијално постављене границе; друго, указаће се на друштвене импликације које производе промене на почетном дихотомном нивоу цивилно друштво – политичка држава.

Рад се бави Одбором Агенције за борбу против корупције, као органом Агенције за борбу против корупције који има значајне надлежности, међу којима јесте и решавање у другостепеном поступку, односно одлучивање по жалбама на одлуке директора. Одбору Агенције за борбу против корупције приликом одлучивања по жалбама директно асистира Канцеларија Одбора. Такође, обрађују се проблеми у одлучивању по жалбама, као и пракса Одбора Агенције за борбу против корупције за 2011, 2012. и 2013. годину. Пракса Одбора Агенције за борбе против корупције ће се, поред одлучивања по жалбама, укратко приказати и на примеру одлучивања по ванредним правним средствима. Оба приказа ће садржати број донетих одлука, као и садржину првостепених одлука. Посебно ће се осветлити и одређене нелогичности које се могу идентификовати у институционалном аранжману када је реч о првостепеном и другостепеном одлучивању у Агенцији за борбу против корупције. Циљ рада јесте да се укаже на институционално устројство Агенције за борбу против корупције у домену Одбора, први краткорочни циклус одлучивања по жалбама, те да се предложе поједина решења којима је могуће унапредити рад Агенције за борбу против корупције.

Предмет рада јесте проактивна транспарентност органа јавне власти, тачније проактивна транспарентност антикоруптивног понашања контролних тела у Србији. Циљ рада је да укаже на значај који са собом носи проактивна транспарентност контролних тела, посебно антикоруптивних аспеката у њиховом раду, али и да се покажe тренутни правни оквир и релевантне слабости које постоје у појединачним српским независним контролним телима. Конкретно, обрадиће се проактивна транспарентност понашања три контролна тела – Заштитника грађана, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и Комисије за заштиту конкуренције, у три антикоруптивна сегмента – јавним набавкама, заштити узбуњивача и плану интегритета посредством њихових интернет страница. Три студије случаја контролних тела ће нам на јасан начин пружити увид у реално стање. Питање на које рад жели да одговори јесте колико су анализирана контролна тела проактивно транспарентна у антикоруптивном понашању и на који начин се она може унапредити. Закључак до којег се дошло јесте да је проактивна транспарентност антикоруптивног понашања највећа у законски прописаним сегментима, али да постоје и одређени изузеци.

Предмет рада јесте лидерска изборна кампања, тачније лидерска изборна кампања у Републици Србији, са нагласком на Српску радикалну странку 2016. године. Циљ рада је да укаже на феномен лидерске кампање, нарочито у нашој држави, као и да осветли друге феномене који су са њом у непосредној вези, као што je персонализација политике. Конкретно, обрадиће се кампања Српске радикалне странке у последњем парламентарном изборном циклусу 2016. године, посредством више индикатора. Студија случаја Српске радикалне странке ће нам пружити увид у саму кампању те странке, али и у стање када је реч о конститутивним елементима лидерских кампања у Србији. Резултат рада јесте доказивање распрострањености лидерских кампањау Србији, укључујући и ону Српске радикалне странке 2016. године.