Милица Глишић
ЗАШТО ВИСОКООБРАЗОВАНИ ОДЛАЗЕ? ИЗАЗОВИ ЕМИГРАЦИОНЕ ПОЛИТИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Емиграција високообразованих је глобалан феномен, видљив кроз трансконтиненталну миграцију из неразвијених у развијена подручја. Државе Западног Балкана, рангиране су као високо емиграциона подручја, посебно у односу на квалификовану радну снагу. Како би се умањиле социо-економске последице емиграције, држава је последњих година изградила нормативни и институционални оквир за управљање овим комплексним процесом. Међутим, низ социо-економских и политичких фактора, представљају изазов у имплементирању мера и ограничавају домете за постизање “win-win” ефекта у односу на категорију високообразованих потенцијалних емиграната. Рад се заснив на примени SWOT анализе и реализацији три фокус групе са студентима основних и постдипломских студија, као и са високообразованим лицима у радном односу. У раду фокус група учествовало је укупно 15 учесника, узраста од 20 до 40 година. Такође, у анализи су коришћени резултати квантитативних истраживања, релевантне домаће и стране научне и стручне литературе. Резултати истраживања упућују на закључак да, упркос постојећим напорима, још увек није успостављен дубински приступ у управљању спољним миграцијама високообразованих у Србији. Лимитиран приступ огледа се у неразвијеним механизмима праћења овог аспекта миграција, као и кроз предоминантно истицање економских мотива као потисних фактора. Тако се искључује низ других психолошких и социјалних мотива повезаних са потребом за самореализацијом индивидуе и животом у инклузивној политичкој заједници.
МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКА СОЛИРАДНОСТ У СРБИЈИ- КОЛИКО БРИНЕМО О СТАРИЈИМ ОСОБАМА
Демографски тренд старења становништа представља глобални феномен. У Србији број старијих особа у укупној популацији је у сталном порасту, што неминовно доводи до пораста броја особа са функционалним зависностима и хроничним обољењима. Ово значи да ће системи пружања дугорочне неге морати да се адаптирају у циљу пружања адекватне и квалитетне неге, а истовремено ће расти значај неформалних облика пружања помоћи. Циљ овог истраживања је приказ обима и карактеристика међугенерацијске солидарности у Србији. За реализацију циља користили смо доступну релевантну литературу. Анализирали смо резултате истраживања обима и садржаја међугенерацијске размене у оквиру пројекта „Међугенерацијске солидарности“, као и релевантних истраживања спроведених у земљама Европске уније. Закључујемо да је међугенерацијска солидарност у Србији интензивна, да подразумева учешће свих генерација (млађих, средњих и старијих) и да постоји простор за нова истраживања у обој области која би представљала основ за креирање инклузивних јавних политика. Међугенерацијска солидарност изузетно је важна и захтева екосистемски приступ у њеном изучавању због непрестаних интеракција и трансакција између појединаца, породица и заједнице.
