Милица Бакић-Хeјден
ДИЈАЛОГ ИЗМЕЂУ РЕЛИГИЈА: РЕАЛНА МОГУЋНОСТ ИЛИ ПУСТА ЖЕЉА?
У раду се разматрају могућности дијалога између религија с обзиром на њихово ауторитативно и апсолутно тумачења света, те сукобима оптерећену прошлост. Кратак историјски осврт на неке облике дијалога између религија показује на теоријском (доктринарном) нивоу неприкосновеност граница које их деле. У ’пракси’ се, међутим, показује да те границе могу бити порозне, што је илустровано примерима светаца са двојним идентитетом односно светилишта која походе ходочасници различитих религија чиме, индиректно, остајући у оквирима свог религијског идентитета, самим својим присуством на светом месту религијског другог воде неку врсту (невербалног) ’дијалога’. Да ли онда и други облици религијске праксе могу наћи место у међурелигијском дијалогу? Не умањујући реалност историјских околности које су дефинисале често негативне односе између религија, променом нагласка са спољашњих на унутрашње везе између религијских традиција заснованих на искуственом аспекту вере, било кроз обреде (као у наведеним примерима) или кроз размену искустава у молитвеној и контемплативној пракси, могло би се постићи боље разумевање религијског Другог.
