Милан Вукомановић
ИНТЕРРИТУАЛНОСТ КАО ПРАКТИЧНИ ОКВИР МЕЂУРЕЛИГИЈСКОГ ИСКУСТВА И ДИЈАЛОГА
Ритуали нису само перформативна средства демаркације између верских заједница; они су и прилике за успостављање мостова и међурелигијских односа и сусрета између њихових припадника. Ту онда истраживач ступа и на мање познати терен интерритуалности, односно друштвени простор и однос у којем се сусрећу припадници различитих религијских традиција и деноминација, укључујући и секуларно опредељене учеснике у ритуалу. Интерритуалност је појам који је тек од недавно ушао у употребу у области религиологије, а посебно студија међурелигијског дијалога. Тај концепт, међутим, тек треба да испољи своју експлоративну функцију у областима као што су мировне студије, педагогија, психологија, социологија религије, студије ритуала и друге науке и дисциплине. У овом раду се он уводи као један сасвим нов, али значајан аспект у разматрању видова међурелигијских и интерконфесионалних дијалога на плану (ван)институционалног сусретања религиозних појединаца који практикују обреде с мешовитим учешћем, као што је, на пример, ходочашће. У закључку рада се изражава нада да би некаква нова, екуменска теологија интерритуалности могла произићи из разговора практикујућих верника и њихових тумачења властите, али и оне друге, некада стране традиције, с којом се остварује својеврсна кохабитација током учешћа у заједничком ритуалном процесу.
