Milan Miljković
INTERAKCIJA STRATEGIJE PRISILE I ODVRAĆANJA – POUKE IZ AGRESIJE NA SAVEZNU REPUBLIKU JUGOSLAVIJU 1999. GODINE
Predmet rada je preispitivanje relevantnostii savremenog značaja klasičnog pristupa upotrebe strategija prisile i odvraćanja i njihove interakcije. U radu se predmet istraživanja razmatra kroz pregled literature i teorijskih stavova klasičnih mislilaca,a relevantnost i savremeni značaj njihovih stavova kroz analizu interakcije strategije prisile NATO i strategije odvraćanja SRJ pre i tokom agresije 1999. godine. Istraživačko pitanje rada je da li klasični pristupi upotrebe strategije prisile i odvraćanja zadržavaju svoju relevantnost i danas. Autori zaključuju da je najveći deo načela o primeni strategije prisile i odvraćanja relevantan i za današnju strategijsku praksu i nacionalnu bezbednost. Istaknuta je relevantnost načela eskalacije primene sile za uspeh strategije prisile, ali i manja relevatnost načela da su vojni ciljevi glavna meta u ovoj strategiji, već da su to civilni ciljevi i kritična infrastruktura protivnika. Imajući u vidu da su protivnički lideri centralna meta prema kojima je usmerena strategija prisile, tj. dekapitacija, jedan od zaključaka rada je da odvraćanje mora biti shvaćeno prvenstveno kao napor da se oblikuje razmišljanje potencijalnog agresora.
SUKOBI U INFORMACIONOM PROSTORU IZ UGLA SAVREMENE VOJNE MISLI U RUSKOJ FEDERACIJI – ISKUSTVA ZA BEZBEDNOST REPUBLIKE SRBIJE
Savremene države, usled masovne primene informacione tehnologije u oblasti komunikacija, suočavaju se sa problemom efikasne kontrole i zaštite nacionalne informacione sfere, a samim tim i nacionalne bezbednosti. Informacije se od davnina koriste u manipulative svrhe i kao sredstvo za vođenje sukoba, a savremeno informaciono doba je samo dodatno aktuelizovalo informacioni prostor kao borbeni prostor savremenog globalnog društva. Aktuelizovana je upotreba dezinformacija i lažnih vesti u okviru kocepta „hibridnog i informacionog ratovanja“, kao načina vođenja geopolitičkih sukoba između velikih sila, ali i kao sredstva uticaja i pritiska na male države. S tim u vezi, u radu je izvršena analiza teorijskog i konceptualnog pristupa bezbednosnih i vojnih teoretičara Ruske Federacije u vezi odbrane od pretnji iz informacione sfere. Rezulati analize ukazuju da je teorijski pristup Ruske Federacije u ovoj oblasti primenljiv za Republiku Srbiju koja je u svojim aktuelnim strategijskim dokumentima iz oblasti odbrane i bezbednosti naglasila potrebu da razvija sistema odbrane od pretnji iz informacionog prostora.