Марко Вековић
ИНТЕРРЕЛИГИЈСКИ ДИЈАЛОГ И ПОЛИТИКА: НИЈЕ ПИТАЊЕ „ШТА“ ВЕЋ „КАКО“?
Иако светске религије имају много тога заједничког, историја света препуна је примера како су политика и политички актери били веома ефикасни у инструментализацији оног што их раздваја и дели у циљу постизања политичких циљева. Неретко се дешавало и обрнуто. То су, између осталог, и разлози зашто је историја светских религија у ствари историја сукоба и ратова. Интеррелигијски дијалог представља један од покушаја превазилажења несугласица између светских религија. У складу са тим, основна теза коју аутор доказује у овом раду јесте да интеррелигијски дијалог има важну (гео)политичку димензију и функцију. Међутим, ова димензија интеррелигијског дијалога дуго је била занемаривана. Последично, постоји јаз у, пре свега, домаћој литератури у истраживању политичке димензије интеррелигијског дијалога. У раду користим релевантну полит-религиолошку литературу и на савременим примерима доказујемо колико је (гео)политичка димензија интеррелигијског дијалога важна за истраживаче и како искористити интеррелигијски дијалог у циљу јачања демократских потенцијала савремених друштава.
ЕСЕЈ О ПОЛИТИЧКИМ РЕЛИГИЈАМА
Овај рад покушава да одговори на питање да ли је концепт политичких религија и даље релевантан за политичку науку? Концепт политичких религија настао је почетком XX века са циљем да на један специфичан начин покуша да објасни природу тоталитарних режима насталих на тлу Европу. Анализом италијанског фашизма, немачког националсоцијализма и комунизма Совјетског Савеза, истраживачи су закључили да ти режими имају елементе религије и да се могу разумети као политичке религије. Циљ нашег рада је двострук. Квалитативном анализом и критичким приступом досадашњим сазнањима о политичким религијама намеравамо да приближимо овај концепт нашој научној и стручној јавности и друго, намеравамо да објаснимо зашто је овај концепт и на почетку XXI века и даље релевантан за политичку науку.
