Марко Тодоровић

О КОНЦЕПТУ „ВЕЛИКЕ СТРАТЕГИЈЕ” И ЊЕГОВОЈ КОРИСНОСТИ

Концепт великих стратегија присутан је у студијама спољне политике већ неколико деценија, мада у теоријској литератури не постоји консензус о његовом садржају и дометима. Овај рад нуди критички осврт на различите интерпретације поменутог концепта и поредећи схватања релевантних аутора, настоји указати на кључне карактеристике које би ваљана дефиниција великих стратегија требало да обухвати. Аутори овог рада потом сугеришу да велике стратегије обухватају визију идеалног стања политичке заједнице у којој су креиране, визију идеалног стања окружења те политичке заједнице, као и све ресурсе и акције које се могу применити да би се оствариле зацртане визије. Такође, рад испитује потребу за постојањем овог концепта и његову утемељеност, укључујући и дискусију о критикама које тврде да је концепт великих стратегија сувише флуидан и да је његова садржина већ покривена постојећим појмовима. Аутори закључују да концепт великих стратегија обогаћује студије спољне политике и да поседује своју специфичну различитост и аналитичку вредност и за то износе неколико основних аргумената. Прво, велике стратегије су корисне приликом историјског изучавања развоја појединих нација. Друго, концепт се показао као употребљив у веома плодним студијама насталим у домену геополитичке школе мишљења. Треће, формални спољнополитички и безбедносни документи држава широм света често могу имплицирати постојање великих стратегија тих држава. Четврто, сама свест о постајању концепта трајно је изменила начин размишљања доносилаца одлука, који сада теже водити спољну политику у складу са замишљеном великом стратегијом своје земље.