Izaberi jezik:

Ljiljana Nikšić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije.

PERIODIKA

DOSTOJANSTVENO SEĆANJE NA ZAOSTAVŠTINU SLAVNIH PREDAKA - 100 GODINA OD PRVOG SVETSKOG RATA

U Prvom svetskom ratu poginulo je 16 miliona ljudi, a od toga 1 247 435 Srba (28% stanovništva). Dakle, skoro svaki deseti poginuli u Prvom svetskom ratu bio je Srbin. Do sada su evidentirana 572 srpska vojna memorijala u 40 zemalja sveta. Većina evidentiranih srpskih vojnih memorijala odnosi se na pale žrtve u Prvom i Drugom svetskom ratu. Odnos prema kulturno-istorijskoj baštini jednog naroda je odnos prema samom sebi i prema svojoj budućnosti. Ukazano je na neophodnost temeljnijeg, sveobuhvatnijeg i angažovanijeg pristupa ne samo nadležnih državnih institucija, već celokupne društvene zajednice kako bi se ona mobilisala u svim svojim segmentima i doprinela formiranju fondova potencijalnih dobrotvora koji bi značajnije finansijski pomogli restauraciju i očuvanje srpskih memorijala. Primeri ugroženosti baštine su nepokretna kulturna do­bra na području AP Kosovo i Metohija, a na žalost, i brojni vojni memorijali i mesta stradanja u inostranstvu. Istaknuti su i primeri izuzetnog ličnog i društvenog angažmana u Prvom svetskom ratu kao što je to bio Mihajlo Pupin Idvorski, koji je radeći na Kolumbija univerzitetu stekao svetsku slavu kao profesor, naučnik i pronalazač. On je bio i više od toga, veliki srpski rodoljub. Baveći se društvenim radom osnovao je i bio predsednik Srpske narodne odbrane 1914. godine koja je pod vođstvom Mihajla Pupina samo u toku balkanskih ratova, skupila 300 000 dolara, a od 1914-1916. godine još 913.044 dolara. Država i njene institucije imaju zakonsku obavezu da u okvirima svojih nadležnosti i u uslovima ograničenih finansijskih sredstava čine napore na očuvanju zaostavštine naših predaka. Ljudi dobre volje, humanisti i humanitarni aktivisti, ktitori i zadužbinari, profesori univerziteta, članovi udruženja za negovanje tradicije oslobodilačkih ra­tova, studenti i učenici su takođe, čuvari kulturne baštine i to po svom ličnom opredeljenju na dobrobit svog naroda i države i takav odnos svih članova društva treba negovati. Obaveza čitavog društva je da neguje svest o opštem dobru i negovanju kultur­ne tradicije i zaostavštine predaka, pa stoga tre­ba pro-aktivno delati na pripremama za veliki jubilej i vekovnik epopeje srpskog naroda stogodišnjicu Prvog svetskog rata 2014. godine.

ç