Љиљана Аулић
ЕВРОПСКИ УПРАВНИ ПРОСТОР КАО МЕХАНИЗАМ РЕФОРМЕ И КОНВЕРГЕНЦИЈЕ У САВРЕМЕНОЈ ЈАВНОЈ УПРАВИ
Европски управни простор (eng. European Administrative Space-EAS) као концепт се појавио крајем 90-их година, осмишљен да задовољи потребе проширења Европске уније, у виду заједничког приступа у подручју јавне управе, с циљем унапређења административних капацитета и законодавства националног управног права. Суштина ЕАС не представља уједињење управног права, у смислу идентичних националних стандарда за управне организације и процедуре, него, усклађивање управних тела у односу на кориснике јавних услуга. Стварање европског управног простора (ЕАС) посматра се као процес конвергенције, с циљем смањивања различитости међу националним јавним управама, узимајући у обзир право на аутономију управних модела, која произилази из суверености држава чланица. Управна конвергенција земаља чланица, није лак посао, јер државе чланице уживају самосталност у примени управног права, с једне стране, док Европска унија не располаже прописима који се тичу јавне управе држава чланица, с друге стране. За земље кандидаткиње у процесу европских интеграција, Европска комисија у својим Извештајима о напретку оцењује степен конвергенције у области јавне управе, што говори да је реформа јавне управе један од стратешких, политичких критеријума за чланство, а конвергенција у смислу европског управног простора за земље кандидате постаје темељ саме реформе.
