Лазар Ђуровић
АНАЛИЗА НАЈБОЉИХ ПРАКСИ ЗАШТИТЕ УЗБУЊИВАЧА
Успостављање законске заштите узбуњивача представља релативно ново законско подручје регулисања. Изузимајући Сједињене Америчке Државе и Велику Британију, већина закона о заштити узбуњивача донета је у последњих десетак година. Имајући то у виду, потребно је нагласити да још увек не постоји консензус о томе која су решења најбоља у заштити узбуњивача. Стручњаци за ову област су готово једногласни у ставу да “оне сизе фитс алл” приступ не може бити једнако делотворан, управо због разлика и специфичности које у сваком друштву постоје. У том смислу, и питање најбољих пракси се релативизује: оно што је добра пракса и што се показало као утилитарно у једној држави, не мора нужно да одговара и донесе резултате у некој другој. Ипак, одређени стандарди и добре праксе су се искристалисале, првенствено у погледу руководећих принципа које треба имплементирати у законима који регулишу заштиту узбуњивача. У раду дат је приказ релевантних пракси заштите узбуњивача у континенталним, англосаксонским и мешовитим правним системима.
МИГРАНТСКА КРИЗА У ЕВРОПИ: НА РАЗМЕЂУ НАЦИОНАЛНИХ И ФИЛАНТРОПСКИХ МОТИВА
У раду је анализирана актуелна мигрантска криза, кроз историјске, нормативне и институционалне корелате. Рад је конципиран у две истраживачке јединице. У првој, коаутори анализирају нормативни дизајн међународних миграција и понашање европских институција у актуелној кризи. Аутори полазе од тезе да миграциону платформу Европске уније карактерише одсуство системског приступа, ad hoc реакције и давање приоритета очувању европских и националних граница у односу на заштиту људских права. Друга истраживачка целина посвећена је анализирању улоге Србије у међународним мигрантским токовима, који су се слили у Европу током 2015. године.
