Крунислав Совтић

У раду се детаљније истражују бројни негативни ефекти неолибералног модела развоја и погрешне макроекономске политике стабилизације. Детаљно се анализира слом привреде и имплозија раста до којих је довео овај модел развоја и стабилизације, посебно понашање (падање) целог низа макроекономских индикатора, уз оцену специфичности економске и финансијске кризе у Србији. Основни стубови неолибералне догме су приватизација, либерализација и стабилизација. У раду се полази од првог стуба ефеката приватизације и пустошења (распро­даје) националне привреде кроз изабрани процес приватизације. Кроз овај процес је извршено и наметање примитивног и суровог капитализма, који преко отворене (a незаштићене) привреде према страном финансијском и робном капиталу доводи до најгрубљих облика експлоатације и неоколонијализма. Посебно се анализира предаја банака у руке страном капиталу и улога банака у развоју и одливу капитала у иностранство. Највећи проблем, израстао из неконтролисане и пљачкашке приватизације, je огроман раст незапослености, створена је огромна резервна армија рада. То постаје кључни и најтежи проблем привреде и друштва у Србији. Ослонац на страни капитал и задуживање у иностранству довео је до експлозије спољног дуга и обавеза из дуга који гуше привреду и онемогућавају развој. Дубока привредна криза довела je и до експлозивног раста буџетског де­фицита и кризе јавног финансирања, либерализација спољне трговине и тржишта (капитала) и огроман раст дефици­та спољне трговине посебно се изучавају у раду. Све је то праћено социјалном деструкцијом друштва уз покушаје фискалне консолидације. У закључном делу ce дају препоруке за израду новог модела развоја  и стабилизације.

У раду се пре осталог истражују данас доминантне у свету концепције о улози новца и монетарних фактора у процесу привредног раста, запослености и стабилности привреде. Полазећи од става да "није битно порекло новца (примарна емисија, депозити банака, инострани новац), вeћ његова употреба, усмеравање, контрола и ефекти које се по­стижу употребом новца", посебно се изучава активна улога новца у привредном развоју. Посебно се изучава феномен и контроверза у економској теорији да ли "експанзивна и развојно усмерена монетарна политика може бити ефикасна у покретању производње и оживљавању економског раста, без покретања инфлације. У том правцу изучавају се монетаристичка концепција, реална или материјалистичка концепција монетарне политике и варијанта реалног приступа. Посебно се изучавају монетарни импулси и механизам трансмисије монетарног деловања у привреди у концепту активног новца. У томе је од посебног значаја реална и номинална количина новца у привреди у вођењу монетарне по­литике. Након теоријског дела у наставку рада се изучава монетаризам, либерализам и њихов утицај на неразвијене привреде у свету, посебно под данас доминантном неолибералном парадигмом (коју су прихватиле и ове државе). Овде се истражује монетаризам, неокејнзијанизам (државни интервенционизам) и неолиберлани систем, а посебно дефлаторна политика и редукција агрегатне тражње у склопу политике "реструктурисања и стабилиазције националних привреда, а тако и наше привреде.

Улога новца и монетарне политике у економским процесима, посебно новца као активног фактора је једна од сталних контроверзи. Теоријске концепције о улози монетарних фактора које се крећу између монетаризма и кејнзијанизма и даље су врло актуелне. У раду се истражују монетарни фактори у процесу привредног развоја, а затим трансмисиони механизам монетарне политике. Новац као неутралан и активан фактор развоја, порекло и неутрализација инфлаторних ефеката у коришћењу монетарног допинга развоју и производњи. При томе се даје и критика монетаристичког модела монетарне политике, а затим правци, механизам и могућности развојног деловања монетарне политике у савременим привредама. На крају се истражују стабилизациони и развојни приорите­та монетарне политике у свету и у Србији. У завршном делу даје се и критика рестриктивне (стабилизационе) монетарне политике наше централне банке.